# Knowledge base: nbs.rs

_Generated by kb_builder.py from public pages; only facts from the website._  
_KB language: sr — --lang_

## Contact details

- **Phone:** 0800 111 110

## Contents

- Народна банка Србије
- Заштита корисника (+28)

## Народна банка Србије

Source: https://nbs.rs/sr_RS/indeks/

### 4,1%

- Циљана инфлација: 3±1,5%
- Извештај о инфлацији

| Датум: 28.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Преглед дешавања на светском финансијском тржишту Датум: 28.10.2026. Извор: Сектор за монетарне и девизне операције |
| Датум: 27.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 27.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 27.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 26.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Преглед дешавања на светском финансијском тржишту Датум: 21.10.2026. Извор: Сектор за монетарне и девизне операције |
| Датум: 19.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 17.10.2026. Извор: Кабинет гувернерa |
| Датум: 16.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 16.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 16.10.2026. Извор: Сектор за платни систем |

| Наредна седница Извршног одбора Народне банке Србије Датум: 12.11.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Статистички билтен Датум: 30.10.2026. Извор: НБС |

### Циљана и остварена инфлација

| Датум: 28.10.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |
|---|
| Туризам и услуге Датум: 23.10.2026. Извор: Сектор заекономска истраживања и статистику |
| Подаци из области монетарне статистике Датум: 22.10.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |
| Саопштење о платнобилансним кретањима за август 2026. године Датум: 16.10.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |

| Датум: 14.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Извештај о динаризацији финансијског система Србије - друго тромесечје 2026. године Датум: 09.10.2026. Извор: Народна банка Србије |
| Статистички билтен - август 2026. године Датум: 30.09.2026. Извор: Народна банка Србије |
| Сектор добровољних пензијских фондова у Србији – извештај за друго тромесечје 2026. године Датум: 24.09.2026. Извор: Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања |

### Одабрани линкови

- Мењачки послови Мењачки послови су послови куповине од физичких лица и продаје тим лицима ефективног страног новца и чекова који гласе на страну валуту, у складу с прописима.
- Набавке Јавне набавке, Набавке на које се Закон о јавним набавкама не примењује, Захтев за издавање потврде о правним лицима и предузетницима за потребе учествовања у поступцима јавних набавки...
- Информатор о раду НБС
- Корисни линкови
- Огласна табла ЈАВНО ДОСТАВЉАЊЕ | Члан 78. Закона о општем управном поступку

| Датум: 28.10.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |
|---|
| Туризам и услуге Датум: 23.10.2026. Извор: Сектор заекономска истраживања и статистику |
| Подаци из области монетарне статистике Датум: 22.10.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |
| Саопштење о платнобилансним кретањима за август 2026. године Датум: 16.10.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |

| Датум: 14.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Извештај о динаризацији финансијског система Србије - друго тромесечје 2026. године Датум: 09.10.2026. Извор: Народна банка Србије |
| Статистички билтен - август 2026. године Датум: 30.09.2026. Извор: Народна банка Србије |
| Сектор добровољних пензијских фондова у Србији – извештај за друго тромесечје 2026. године Датум: 24.09.2026. Извор: Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања |

### Одабрани линкови

- Мењачки послови Мењачки послови су послови куповине од физичких лица и продаје тим лицима ефективног страног новца и чекова који гласе на страну валуту, у складу с прописима.
- Набавке Јавне набавке, Набавке на које се Закон о јавним набавкама не примењује, Захтев за издавање потврде о правним лицима и предузетницима за потребе учествовања у поступцима јавних набавки...
- Информатор о раду НБС
- Корисни линкови
- Огласна табла ЈАВНО ДОСТАВЉАЊЕ | Члан 78. Закона о општем управном поступку

### Инстант плаћања

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Заштита корисника

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/zastita-korisnika/

### Заштита корисника

Финансијске услуге заузимају значајно место не само у економији наше земље већ и у животима свих грађана Републике Србије, због чега је од великог значаја да постоји уређен и стабилан финансијски сектор.

Имајући наведено у виду Народна банка Србије је формирањем посебне организационе јединице – Сектора за заштиту корисника финансијских услуга, иницирала успостављање института заштите корисника финансијских услуга, како би грађанима пружила помоћ у остваривању њихових права и интереса, као и помоћ у разумевању и коришћењу услуга финансијских институција.

У оквиру Сектора за заштиту корисника финансијских услуга такође се налази и Информативни центар Народне банке Србије, где грађани могу да се информишу о погодностима и ризицима које је потребно узети у обзир при коришћењу финансијских производа и услуга.

Ако сматрате да се банка, друштво за осигурање, давалац финансијског лизинга, друштво за управљање добровољним пензијским фондовима, пружалац платних услуга или издавалац електронског новца не придржава одредаба закљученог уговора, добрих пословних обичаја или објављених општих услова пословања, на овом месту можете проверити на који начин можете заштити своја права и интересе.

- Притужба на поступање даваоца финансијских услуга / Предлог за посредовање
- Поставите питање Народној банци Србије
- Прописи
- Подаци о притужбама корисника
- Списак давалаца услуга којима су изречене мере
- Корисно је да знате… Нови Закон о заштити корисника финансијских услуга – кључне измене и бенефити
- Висина трошкова и накнада које се наплаћују приликом пријема новца из иностранства, односно слања новца у иностранство – за физичка лица
- Кретање каматне стопе на прекорачење по текућем рачуну
- Стратегија Народне банке Србије на пољу финансијског образовања за период 2016 - 2020.

### Новости и саопштења

| Датум: 22.07.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Датум: 27.05.2026. Извор: Сектор за заштиту корисника финансијских услуга |
| Датум: 22.05.2026. Извор: Кабинет гувернера |

### Инфо-центар

Информативни центар можете бесплатно позвати на број телефона 0800-111-110 сваког радног дана од 9 часова до 17 час и прибавити тражене информације...

### Твој новац

Народна банка Србије пружа бесплатно информације и савете за коришћење финансијског производа...

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Поднесите притужбу/приговор на рад даваоца финансијских услуга/предлог за посредовање

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/zastita-korisnika/prigovor/

### Кораци у поступку заштите права и интереса корисника финансијских услуга:

Народна банка Србије поступак по притужби/приговору/предлогу за посредовање спроводи без накнаде.

1. Корисник подноси приговор даваоцу финансијских услуга у вези са спорним односом;
2. Давалац финансијских услуга доставља кориснику одговор по приговору у року од 15 дана (односно 30 дана у случају друштва за управљање добровољним пензијским фондовима);
3. Ако је корисник незадовољан одговором на приговор који је поднео даваоцу финансијских услуга или ако му тај одговор није достављен у прописаном року – корисник може поднети притужбу/приговор Народној банци Србије и/или предлог за посредовање;
4. Народна банка Србије ће од даваоца финансијских услуга затражити да се изјасни на наводе из притужбе/приговора корисника и/или на предлог за посредовање;
5. Народна банка Србије доставља обавештење о налазу по притужби или одговор по приговору у року од три месеца од дана пријема притужбе/приговора и/или спроводи хитан и поверљив поступак посредовања (медијације);

### Примери:

- Притужба корисника упућена Народној банци Србије на поступање банке (Напомена: на сличан начин попуњавају се и остале притужбе/приговори корисника – избором одговарајућег обрасца, у зависности од пружаоца финансијске услуге)
- Обавештење о налазу по притужби (у случају притужбе на поступање банке) које Народна банка Србије доставља кориснику
- Предлог за посредовање (када га подноси корисник).

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Информација о кретању каматне стопе на прекорачење по текућем рачуну

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/zastita-korisnika/ks_prekoracenje/

### Информација о кретању каматне стопе на прекорачење по текућем рачуну

Као део иницијативе за опште снижење цена банкарских производа, не улазећи при томе у пословну политику банака, Народна банка Србије објављује податке по појединачним банкама о трошковима коришћења дозвољеног прекорачења по текућим рачунима.

Објављивањем ових података Народна банка Србије жели да грађанима омогући да се на транспарентан начин упознају с јавно доступним подацима и да на основу тога упореде банке и направе адекватан избор банкарског производа који одговара њиховим потребама и могућностима.

Доприносећи и на тај начин позитивној конкуренцији на банкарском тржишту, Народна банка Србије подсећа да је својом иницијативом утицала на оптимизирање нивоа каматних стопа на штедњу ради смањења цене извора средстава, што је омогућило започети пад каматних стопа на пласмане банака и повећало доступност финансијских средстава привреди и грађанима.

Каматне стопе објављене на основу извештаја које банке достављају Народној банци Србије

Банке могу ефикасно и без трошкова да смање камате на прекорачења по текућем рачуну – Изјава гувернера Јоргованке Табаковић

### 28. 10. 2026. Каматне стопе на прекорачења по текућем рачуну - Септембар 2026.

Преузмите табелу: Просечне пондерисане каматне стопе на прекорачења по текућем рачуну становништвa

### Архива прегледа каматних стопа

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Калкулатори за обрачун ефеката промене номиналне каматне стопе и/или курса динара у току отплате кредита, односно финансијског лизинга

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/zastita-korisnika/eks_kalkulatori/

### Калкулатори за обрачун ефеката промене номиналне каматне стопе и/или курса динара у току отплате кредита, односно финансијског лизинга

Изменама и допунама Одлуке о условима и начину обрачуна ефективне каматне стопе и изгледу и садржини образаца који се уручују кориснику („Службени гласник РС”, бр. 65/2011 и 62/2018) / Прилози прописана је обавеза за банку и даваоца финансијског лизинга да, у складу с основним начелима заштите корисника, као и начелом савесности и поштења, на адекватан и јасан начин информишу кориснике финансијских услуга о ризицима задуживања с променљивом номиналном каматном стопом и задуживања у страној валути или уз уговарање валутне клаузуле (у прописаној форми, на обрасцима P3-1, РЗ-2, односно РЗ-3 у зависности од преузетог ризика).

Поред наведене обавезе информисања корисника у предуговорној фази, банка и давалац финансијског лизинга дужни су и да на својој интернет презентацији омогуће обрачун ануитета и приказ плана отплате кредита, односно финансијског лизинга у случају појединачне и заједничке промене променљивог елемента номиналне каматне стопе и курса динара у било ком периоду отплате, као и да поставе везу ка делу интернет презентације Народне банке Србије са одговарајућим калкулаторима, и то:

### калкулатор за кориснике финансијског лизинга: https://calculator.nbs.rs/WebSite/SerCyrl/FinancialCalculator/LizingUticajPromene.aspx .

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Циљеви Народне банке Србије

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/ciljevi/

Положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије, као и однос Народне банке Србије према органима Републике Србије и међународним организацијама и институцијама, уређени су Уставом Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/2006) и Законом о Народној банци Србије („Службени гласник РС”, бр. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – др.закон, 44/2010, 76/2012, 106/2012 и 14/2015 – одлука УС и 44/2018).

Народна банка Србије је самостална и независна у обављању функција утврђених Законом о Народној банци Србије и другим законима, а за свој рад је одговорна Народној скупштини Републике Србије.

### Народна банка Србије има следеће функције:

- Утврђује и спроводи монетарну и девизну политику;
- Управља девизним резервама;
- Утврђује и спроводи, у оквиру своје надлежности, активности и мере ради очувања и јачања стабилности финансијског система;
- Издаје новчанице и ковани новац и управља токовима готовине;
- Уређује, контролише и унапређује несметано функционисање платног промета у земљи и са иностранством, у складу са законом;
- Издаје и одузима дозволе за рад и врши контролу бонитета и законитости пословања банака и обавља друге послове, у складу са законом којим се уређују банке;
- Издаје и одузима дозволе за обављање делатности осигурања, односно овлашћења за обављање појединих послова из те делатности, врши надзор над обављањем те делатности и обавља друге послове, у складу са законом којим се уређује осигурање;
- Издаје и одузима дозволе за рад и дозволе за управљање друштвима за управљање добровољним пензијским фондовима, врши надзор над овом делатношћу и обавља друге послове, у складу са законом којим се уређују добровољни пензијски фондови;
- Издаје и одузима дозволе за обављање послова финансијског лизинга, врши надзор над обављањем ових послова и обавља друге послове, у складу са законом којим се уређује лизинг;
- Издаје и одузима платним институцијама дозволе за пружање платних услуга, а институцијама електронског новца дозволе за издавање електронског новца, врши надзор над пружањем платних услуга и издавањем електронског новца, а обавља и друге послове, у складу са законом којим се уређују платне услуге;
- Обавља послове заштите права и интереса корисника услуга које пружају банке, даваоци финансијског лизинга, друштва за осигурање, друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, пружаоци платних услуга и издаваоци електронског новца, у складу са законом;
- Утврђује испуњеност услова за покретање поступака реструктурирања банака, односно чланова банкарске групе и спроводи ове поступке, одлучује о инструментима и мерама које ће се предузети у реструктурирању и обавља друге послове у вези с реструктурирањем банака, у складу са законом којим се уређују банке;
- Издаје и одузима операторима платног система дозволе за рад овог система, врши надзор над њиховим пословањем и обавља друге послове, у складу са законом којим се уређују платне услуге;
- Издаје и одузима овлашћења за обављање мењачких послова, врши контролу мењачког и девизног пословања и обавља друге послове, у складу са законом којим се уређује девизно пословање;
- Обавља законом, односно уговором утврђене послове за Републику Србију не угрожавајући при томе своју самосталност и независност и друге послове из своје надлежности, у складу са законом.

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Монетарна политика

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/monetarna-politika/

### Монетарна политика

У складу са Законом о Народној банци Србије, основни циљ Народнe банкe Србијe jeсте постизање и одржавање стабилности цена, чиме се доприноси очувању стабилности финансијског система и одрживом економском расту. Ради остваривања стабилности цена, Народна банка Србије спроводи режим циљања инфлације. Циљ монетарне политике изражен је нумерички – као годишња процентуална промена индекса потрошачких цена – и за период до краја 2023. године износи 3,0%, уз дозвољено одступање од ± 1,5 п. п.

Референтна каматна стопа је основни инструмент монетарне политике у режиму циљања инфлације. Остали монетарни инструменти, укључујући интервенције на девизном тржишту, имају помоћну улогу. Ову каматну стопу Народна банка Србије примењује у спровођењу главних операција на отвореном тржишту (тренутно у спровођењу реверзних репо трансакција, односно репо трансакција продаје хартија од вредности, с роком доспећа трансакције од једне недеље). Она представља оперативни циљ за краткорочне каматне стопе на тржишту новца. Њена улога као оперативног циља је подржана коридором каматних стопа на депозитне и кредитне олакшице и другим операцијама на отвореном тржишту.

Остали инструменти монетарне политике Народне банке Србије имају помоћну улогу – доприносе несметаној трансмисији утицаја референтне каматне стопе на тржиште, као и развоју финансијских тржишта. Ти инструменти су: oперације на отвореном тржишту, oбавезна резерва, кредитне и депозитне олакшице (сталне олакшице) и интервенције на девизном тржишту.

### Спровођење монетарне политике

- Циљање инфлације
- Процес одлучивања о монетарној политици
- Седнице Извршног одбора и промене референтне каматне стопе
- Извештај о инфлацији

- Операције на отвореном тржишту
- Обавезна резерва
- Каматне стопе
- Кредитне и депозитне олакшице
- Основне карактеристике инструмената монетарне политике
- Начин деловања инструмената монетарне политике

### Вести и саопштења

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

| Датум: 14.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Датум: 12.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Извештај о динаризацији финансијског система Србије - друго тромесечје 2026. године Датум: 09.10.2026. Извор: Народна банка Србије |
| Датум: 08.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 16.09.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |
| Датум: 11.09.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 10.09.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 26.08.2026. Извор: Сектор за монетарне и девизне операције |

## Инструменти монетарне политике

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/monetarna-politika/instumenti-monetarne-politike/

### Инструменти монетарне политике

Народна банка Србије остварује циљеве инфлације избором инструмената монетарне политике на основу анализе тренутне економске ситуације, оцене будућих кретања и средњорочне пројекције инфлације. Народна банка Србије користити инструменате монетарне политике тако да обезбеди остваривање циљане инфлације и да одступања остварене од циљане инфлације буду привремена. Не може се очекивати да у сваком моменту остварена инфлација буде једнака циљаној. При озбиљним шоковима није увек могуће, нити пожељно, вратити инфлацију на циљану стопу у кратком временском периоду, с обзиром на кашњења у механизму трансмисије и утицају који би то могло имати на општу макроекономску и финансијску стабилност. Стога ће, као и друге централне банке, Народна банка Србије дозволити привремено одступање инфлације од утврђеног циља у случају да враћање инфлације на циљ у кратком временском периоду захтева промене у монетарној политици које би могле изазвати додатну макроекономску нестабилност. То се нарочито односи на случајеве наглих промена цена примарних производа или на одступања у планираном расту цена производа које су под директним или индиректним утицајем одлука Владе.

### Основни инструмент монетарне политике

Референтна каматна стопа је основни инструмент монетарне политике у режиму циљања инфлације. Остали монетарни инструменти, укључујући интервенције на девизном тржишту, имају само помоћну улогу. Ову каматну стопу Народна банка Србије примењује у спровођењу главних операција на отвореном тржишту (тренутно у спровођењу реверзних репо трансакција, односно репо трансакција продаје хартија од вредности, с роком доспећа трансакције од једне недеље). Она представља оперативни циљ за краткорочне каматне стопе на тржишту новца. Њена улога као оперативног циља је подржана коридором каматних стопа на депозитне и кредитне олакшице и другим операцијама на отвореном тржишту.

### Остали инструменти монетарне политике

Остали инструменти монетарне политике Народне банке Србије имају помоћну улогу – доприносе несметаној трансмисији утицаја референтне каматне стопе на тржиште, као и развоју финансијских тржишта. Ти инструменти су:

Као и у случају развијенијих тржишних привреда, нарочито оних у режиму инфлаторног таргетирања, Народна банка Србије користи каматне стопе на међубанкарскoм тржишту новца као оперативни циљ, а као прелазни пројекцију инфлације.

- oперације на отвореном тржишту,
- oбавезна резерва,
- кредитне и депозитне олакшице (сталне олакшице) и
- интервенције на девизном тржишту.

- Операције на отвореном тржишту
- Обавезна резерва
- Каматне стопе
- Кредитне и депозитне олакшице
- Основне карактеристике инструмената монетарне политике
- Начин деловања инструмената монетарне политике

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Начин деловања монетарне политике

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/monetarna-politika/nacin-delovanja-monetarne-politike/

### Трансмисиони механизам монетарне политике

Трансмисиони механизам монетарне политике представља процес преко кога монетарна политика утиче на макроекономске агрегате као што су агрегатна тражња, производња и цене. Он се испољава кроз различите канале, утиче на различите агрегате и тржишта, променљивом брзином и интензитетом. Најважнији канали трансимисионог механизма у економској теорији су: канал каматне стопе, кредитни канал, канал девизног курса, канал очекивања, билансни канал и сл. Утицај мера монетарне политике на реални сектор и инфлацију се симултано врши кроз различите канале који су међусобно повезани. Трансмисиони механизам монетарне политике може бити илустрован на следећи начин:

Канали трансмисије монетарне политике нису од подједнаког значаја у свим економијама. Снага утицаја референтне каматне стопе на инфлацију преко различитих канала зависи од специфичности сваке економије (њене величине, степена отворености, степена евроизације, развијености финансијског тржита и сл.). Она се и током времена може мењати у зависности од структурних промена кроз које економија пролази.

Идентификација трансмисионих канала омогућава да се утврди најефикаснији скуп инструмената монетарне политике и избор почетка његове примене. У случају Србије, најважнији су канал каматне стопе и канал девизног курса. Све значајнију улогу има и канал очекивања. Зато ти трансмисиони канали имају кључну улогу у средњорочном моделу за пројекције Народне банке Србије.

### Канал каматне стопе

Висина референтне каматне стопе централне банке директно утиче на каматне стопе на тржишту новца и, индиректно, на каматне стопе банака на кредите и депозите . Тако смањење референтне стопе треба да наведе пословне банке да смање каматне стопе на кредите, зато што им сада принос на алтернативни пласман у репо операције Народне банке Србије пада. То би требало да утиче на повећану тражњу привреде и становништва за кредитима и, тиме на раст њихове потрошње. Обрнута је ситуација када се референтна стопа повећава. Стога, значај каматног канала зависи од преноса референтне стопе ка активним каматним стопама банака и од еластичности тражње за кредитима на промене у каматној стопи. Док централна банка ефикасно контролише краткорочне каматне стопе на тржишту новца због директног утицаја на ликвидност тржишта, утицај на реални сектор је обично спорији и често није потпун, при чему јачина ефекта и брзина преноса зависи од структурних карактеристика економије.

### Канал девизног курса

У малој и отвореној економији као што је Србија, девизни курс има важну улогу у трансмисији монетарне политике ка инфлацији . Промена референтне каматне стопе утиче на атрактивност динара у односу на остале валуте, односно на девизни курс. На пример, раст референтне стопе повећава принос на динаре. То инвеститоре стимулише да одређени износ девиза конвертују у динаре, због чега домаћа валута апрецира. У пракси ефекти референтне стопе на девизни курс су испреплетени деловањем бројних других фактора. То се односи пре свега на утицај премије ризика, која може знатно варирати у зависности од фактора из међународног и домаћег окружења. Девизни курс утиче на инфлацију директно, јер бројни производи који се налазе у потрошачкој корпи потичу из увоза, а такође и бројни производи произведени на домаћем тржишту садрже увозне сировине. Када девизни курс јача (апрецира), увозни производи постају јефтинији, што за резултат има нижу инфлацију и обрнуто. Поред директног утицаја, девизни курс утиче на инфлацију и индиректно, преко утицаја на тражњу за домаћим добрима и по том основу одређује инфлаторне притиске. Када реални девизни курс прекомерно апрецира (домаћа добра су релативно скупља у односу на страна добра), тражња за домаћим добрима пада, што делује дезинфлаторно, и обрнуто.

### Канал очекивања

Канал инфлационих очекивања постаје све значајнији канал монетарне трансмисије нарочито у земљама које су у режиму инфлационог таргетирања, јер су инфлациона очекивања тржишних субјеката у великој мери одређена њиховим поверењем у централну банку и перцепцијом у погледу могућности ефикасне контроле инфлације. Уколико су инфлациона очекивања усидрена око циља централне банке, ограничено је преношење шокова у економији на страни понуде на остале цене, што доприноси већој ефикасности монетарне политике.

### Утицај фактора ван домашаја монетарне политике на инфлацију и економску активност

Динамика агрегатне тражње и инфлације зависи и од других видова економске политике (попут фискалне и политике доходака), а у условима све веће интеграције у светске економске токове, зависи и од кретања у међународном окружењу, пре свега на међународном тржишту роба и међународном финансијском тржишту. Задатак одговорне монетарне политике је да пажљиво прати дешавања у међународном и домаћем окружењу и процењује њихове ефекте на економску активност и инфлацију и предузима мере које обезбеђују ниску и стабилну инфлацију у средњем року и доприносе одрживом привредном расту.

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Процес одлучивања о монетарној политици

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/monetarna-politika/proces-odlucivanja/

### Процес одлучивања о монетарној политици

Одлуке о монетарној политици доноси Извршни одбор Народне банке Србије , који чине гувернер и вицегувернери. Извршни одбор доноси одлуке на седницама, већином гласова свих чланова. У случају изједначеног броја гласова, одлучује глас гувернера.

Одлуке Извршног одбора o референтнoj каматнoj стопи заснивају се на анализи макроекономских кретања, пројекцији инфлације и анализи одступања остварене од пројектоване инфлације. Пројекција инфлације израђује се тромесечно и објављује као саставни део Извештаја о инфлацији (у фебруару, мају, августу и новембру). Референтна каматна стопа се мења у складу са економским кретањима и пројекцијама динамике инфлације, тако да доприноси одржавању инфлације у пројектованом оквиру.

Седнице Извршног одбора на којима се одлучује о референтној каматној стопи одржавају се, по правилу, првог радног четвртка након 6. у месецу, а саопштење за јавност са седнице Извршног одбора на којој се одлучује о референтној каматној стопи објављује се у 12.00 часова на интернет страници Народне банке Србије . У саопштењу за јавност наводе се разлози који су определили конкретну одлуку Извршног одбора.

Након састанака Извршног одбора на којима се разматрају и усвајају макроекономске пројекције и Извештај о инфлацији (фебруар, мај, август и новембар), организују се конференције за штампу које имају за циљ упознавање јавности са актуелним макроекономским кретањима и пројекцијама инфлације, бруто домаћег производа и других важних макроекономских величина, као и ризицима њиховог остваривања. Такође, објашњава се монетарна политика Народне банке Србије, као и разлози доношења конкретних одлука Извршног одбора. Конференција за штампу преноси се уживо на интернет страници Народне банке Србије, уз истовремено објављивање Извештаја о инфлацији и материјала који је презентован на конференцији. Приступ јавности овим информацијама омогућава боље разумевање монетарне политике коју води Народна банка Србије и њене одлучности у остваривању основних циљева који су утврђени законом, а тиме и усидравању инфлационих очекивања.

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Седнице Извршног одбора и промене референтне каматне стопе

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/monetarna-politika/sednica-izvrsnog-odbora/

### Седнице Извршног одбора и промене референтне каматне стопе

О евентуалним изменама датума одржавања седница, наведених према Оквирном календару одржавања седница Извршног одбора Народне банке Србије за 2026. годину, јавност ће бити правовремено обавештена.

| Оквирни календар одржавања седница Извршног одбора Народне банке Србије |  |  |
|---|---|---|
| 2026. | Референтна каматна стопа (на годишњем нивоу, у %) | Промена (у базним поенима) |
| 12. јануар | 5,75 | 0 |
| 12. фебруар | 5,75 | 0 |
| 12. март | 5,75 | 0 |
| 9. април | 5,75 | 0 |
| 7. мај | 5,75 | 0 |
| 11. јун | 5,75 | 0 |
| 9. јул | 5,75 | 0 |
| 13. август | 5,75 | 0 |
| 10. септембар | 5,75 | 0 |
| 8. октобар | 5,75 | 0 |
| 12. новембар |  |  |
| 10. децембар |  |  |

### Саопштења Извршног одбора

- Седнице Извршног одбора Народне банке Србије и промене референтне каматне стопе у 2025. години
- 2024.
- 2023.
- 2022.
- 2021.
- 2020.
- 2019.
- 2018.
- 2017.
- 2016.
- 2015.
- 2014.
- 2013.
- 2012.
- 2011.
- 2010.
- 2009.
- 2008.
- 2007.

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

| Датум: 08.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Датум: 10.09.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 13.08.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 09.07.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 11.06.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 09.04.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 12.03.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 12.02.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 12.01.2026. Извор: Кабинет гувернера |

## Циљање инфлације

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/monetarna-politika/inflacija/

### Циљање инфлације

Циљање инфлације (инфлационо таргетирање) представља монетарну стратегију Народне банке Србије почев од 2009, с тим што су елементи овог режима у праксу постепено увођени од 2006. године.

Монетарни одбор Народне банке Србије усвојио је у децембру 2008. Mеморандум о циљању (таргетирању) инфлације као монетарној стратегији , којим се дефинише формална примена режима инфлационог таргетирања од 1. јануара 2009. године. Принципе овог режима монетарне политике Народна банка Србије је постепено уводила у праксу на основу Меморандума о новом оквиру монетарне политике , усвојеног у августу 2006. године.

Mеморандум о циљању (таргетирању) инфлације као монетарној стратегији сачињен је у складу са Споразумом Народне банке Србије и Владе Републике Србије о циљању (таргетирању) инфлације , који је усвојен у децембру 2008. године.

### Основни принципи режима инфлационог таргетирања

Циљанa стопа укупне инфлације, као годишња процентуална промена индекса потрошачких цена, једина је нумеричка смерница за монетарну политику коју спроводи Народна банка Србије. Народна банка Србије настоји да подржи и спровођење економске политике Владе под условом да тиме није угрожено остваривање циљане стопе инфлације, нити стабилност финансијског система.

Циљану стопу инфлације утврђује Народна банка Србије у сарадњи с Владом, на основу анализе текућих и очекиваних макроекономских кретања и средњорочног плана корекције цена на које Влада има директан или индиректан утицај.

Циљ за инфлацију се утврђује као јединствена вредност са дозвољеним одступањем, мерена годишњом процентуалном променом индекса потрошачких цена, за неколико година унапред.

Народна банка Србије циљану стопу инфлације постиже променама референтне каматне стопе, која се примењује у спровођењу главних операција на отвореном тржишту (тренутно, у спровођењу једнонедељних реверзних репо операција). Та каматна стопа представља основни инструмент монетарне политике, док остали инструменти монетарног регулисања имају помоћну улогу – доприносе несметаној трансмисији утицаја референтне каматне стопе на тржиште, као и развоју финансијских тржишта, без угрожавања стабилности финансијског система.

Народна банка Србије спроводи режим руковођено пливајућег девизног курса. Интервенције на домаћем девизном тржишту спроводи ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса динара према евру, као и ради очувања стабилности цена и финансијског система и одржавања адекватног нивоа девизних резерви.

Народна банка Србије спроводи монетарну политику на транспарентан начин који се ослања на ефикасну комуникацију с јавношћу.

Извршни одбор Народне банке Србије, према утврђеном распореду седница, доноси одлуке о монетарној политици и редовно обавештава јавност о остварењу утврђених циљева за инфлацију и мерама које предузима ради њиховог остваривања у будућности. Такође, на конференцијама за штампу, које се организују четири пута годишње поводом објављивања Извештаја о инфлацији , детаљно се образлажу маркоекономске пројекције и монетарна политика и дају одговори на сва питања јавности.

### 1. Утврђивање циљева инфлације

Циљ за инфлацију се утврђује унапред, да би се дефинисао оквир за одлучивање о монетарној политици на средњи рок и усидрила инфлациона очекивања, У случају Србије, одлука о циљу за инфлацију се доноси за три године унапред, све док се не заврши процес номиналне, реалне и структурне конвергенције према Европској унији. Будући да тај процес још увек траје, циљана инфлација је благо изнад квантитативне дефиниције ценовне стабилности и нивоа циљане инфлације у развијеним земљама (2,0% или 2,5%). Извршни одбор Народне банке Србије, на седници одржаној 11. децембра 2025. године, одредио је циљану стопу укупне инфлације за период од јануара 2026. до децембра 2028. године у висини од 3%, с дозвољеним одступањем од ±1,5 п.п. ( Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2028. године ).

Циљ за инфлацију се утврђује као јединствена вредност са дозвољеним одступањем, мерена годишњом процентуалном променом индекса потрошачких цена. Циљ за инфлацију представља прецизан и јасан сигнал јавности о нивоу инфлације коју централна банка настоји да постигне. Такође, циљ је симетричан, што централној банци олакшава комуникацију с јавношћу у случају не само пребацивања већ и подбацивања циља.

Ширина дозвољеног одступања од циља (± 1,5 п.п.) указује на зону која се сматра прихватљивом за кретање инфлације, узимајући у обзир чињеницу да може доћи до бројних пролазних шокова мањих размера који ће изазвати краткорочне осцилације стопа инфлације, али неће захтевати реакцију монетарне политике. Одражава опредељење Народне банке Србије за стабилизацију економске активности, пошто обезбеђује простор за флексибилност монетарне политике без нарушавања њеног кредибилитета.

### 2. Остваривање циљева инфлације

Циљану стопу инфлације Народна банка Србије настоји да постигне променама референтне каматне стопе, која се примењује у спровођењу главних операција на отвореном тржишту. Та каматна стопа представља основни инструмент монетарне политике, а одлуке о њеној висини доносе се на основу анализе економске ситуације, оцене будућих кретања и средњорочне пројекције инфлације. Приликом одлучивања о референтној каматној стопи, важан је временски помак између одлуке о њеној висини и испољених ефеката на крајњи циљ, тј. инфлацију, који у случају Србије износи око годину дана.

Остали инструменти монетарног регулисања имају помоћну улогу – доприносе несметаној трансмисији утицаја референтне каматне стопе на тржиште, као и развоју финансијског тржишта без угрожавања стабилности финансијског система.

Циљана инфлација је средњорочни циљ, што значи да остварена инфлација може краткорочно одступати од циљане услед егзогених поремећаја. Народна банка Србије дозволиће привремено одступање инфлације од утврђеног циља у случају када би враћање инфлације на циљ у кратком временском периоду захтевало такве промене у монетарној политици које би изазвале макроекономске поремећаје.

### 3. Извештавање о остваривању циљева инфлације: транспарентност и одговорност монетарне политике

Делујући на транспарентан начин и одговорно према јавности, Народна банка Србије

- објављује саопштења са седнице Извршног одбора истог дана када је седница одржана;
- одржава конференције за штампу гувернера по потреби, ради објашњења разлога због којих је Извршни одбор донео одређену одлуку, као и због одговора на сва евентуална питања јавности;
- објављује Извештај о инфлацији тромесечно, који представља најважније средство информисања јавности о дешавањима у економији која опредељују одлуке Извршног одбора и активности централне банке.

### 4. Координација монетарне и фискалне политике и политике доходака

У режиму циљања инфлације координација монетарне и фискалне политике је од кључног значаја. Влада се Споразумом о циљању (таргетирању) инфлације обавезала да ће спроводити одрживу и предвидиву фискалну политику у складу с циљаном инфлацијом.

- Меморандум о циљаним стопама инфлације до 2028.
- Меморандум о циљаним стопама инфлације до 2027.
- Седнице Извршног одбора и промене референтне каматне стопе
- Извештај о инфлацији
- Циљана и остварена инфлација
- Пројекција инфлације
- Извештај о резултатима анкете о инфлационим очекивањима

### Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације - Архива

- Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2027.
- Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2026.
- Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2025.
- Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2024.
- Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2023.
- Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2022.
- Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2021.
- Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2018.
- Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2016.
- Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2014.
- Меморандум Народне банке Србије о утврђивању циљане стопе инфлације за период од 2010. до 2012.
- Меморандум Народне банке Србије о утврђивању циљане стопе инфлације за период од 2009. до 2011.
- Меморандум Народнебанке Србије о утврђивању циљане стопе инфлације за 2008. годину

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Каматне стопе

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/monetarna-politika/kamatne-stope/

### Каматне стопе

| Каматна стопа на годишњем нивоу |  |
|---|---|
| Есконтна стопа – 100% референтне каматне стопе | 5,75% |
| Каматна стопа на обавезну резерву | 0,75% |
| Напомена: На кредит за ликвидност коришћен и враћен истог радног дана (intraday кредит) не плаћа се камата. |  |

| Каматне стопе на новчаном тржишту |  |
|---|---|
| Референтна каматна стопа | 5,75% |
| Каматна стопа на депозитне олакшице | 4,50% (рефер. стопа -1,25 п.п.) |
| Каматна стопа на кредитне олакшице (кредит за ликвидност- O/N - overnight позајмице) | 7,00% (рефер. стопа +1,25 п.п.) |

### Каматне стопе Народне банке Србије у спровођењу операција на новчаном тржишту

У складу са одредбама Закона о Народној банци Србије , Извршни одбор Народне банке Србије утврђује висину референтне каматне стопе и основних каматних стопа по којима Народна банка Србије наплаћује од банака и плаћа банкама камату по основу трансакција на новчаном тржишту.

Референтна каматна стопа у поступку спровођења монетарне политике има улогу сигнализирајуће каматне стопе, као и улогу полазне каматне стопе, пошто се висина основних каматних стопа на новчаном тржишту, односно коридор каматних стопа, утврђује према висини те каматне стопе. Референтна каматна стопа је највиша, односно најнижа каматна стопа коју Народна банка Србије примењује у поступку спровођења репо трансакција продаје, односно куповине хартија од вредности. Висина референтне каматне стопе утврђена је Одлука о висини референтне каматне стопе Народне банке Србије.

Према висини референтне каматне стопе утврђује се коридор каматних стопа , односно највиша и најнижа каматна стопа Народне банке Србије у спровођењу операција на новчаном тржишту. Каматна стопа на кредитне олакшице (преконоћни кредит за одржавање дневне ликвидности) највиша је каматна стопа, а каматна стопа на депозитне олакшице (преконоћна депонована средства банка код НБС) најнижа каматна стопа Народне банка Србије у поменутим трансакцијама.

### Остале каматне стопе Народне банке Србије

Одлуком о каматним стопама које Народна банка Србије примењује у поступку спровођења монетарне политике (ИО НБС бр. 56 од 8. августа 2019. године, ИО НБС бр. 65 од 7. новембра 2019. године, ИО НБС бр. 53 од 11. марта 2020. године, ИО НБС бр. 76 од 9. априла 2020. године, ИО НБС бр. 88 од 11. јуна 2020. године, ИО НБС бр. 101 од 20. јула 2020. године, ИО НБС бр. 115 од 10. децембра 2020. године, ИО НБС бр. 1 од 14. јануара 2021. године, ИО НБС бр. 10 од 7. априла 2022. године, ИО НБС бр. 52 од 12. маја 2022. године, ИО НБС бр. 68 од 9. јуна 2022. године, ИО НБС бр. 7 од 9. марта 2023. године и ИО НБС бр. 75 од 7. септембра 2023. године) утврђена је висина каматних стопа на кредитне и на депозитне олакшице, као и висина осталих активних и пасивних каматних стопа Народне банке Србије.

### Народна банка Србије наплаћује од банака камату, и то:

1. на износ преконоћног кредита за одржавање дневне ликвидности, на основу залога хартија од вредности ( кредит за ликвидност) - по каматној стопи у висини референтне каматне стопе увећане за 1,25 процентних поена;
2. на износ кредита и других пласмана који нису враћени у уговореном или прописаном року, односно који се користе противно прописима – по каматним стопама утврђеним законом којим се уређује затезна камата;
3. на износ разлике између обрачунатог износа и оствареног просечног дневног стања издвојене девизне обавезне резерве банке у обрачунском периоду и на износ разлике између прописаног и обрачунатог износа девизне обавезне резерве банке у обрачунском периоду – по каматној стопи у висини тромесечног EURIBOR-а који важи на дан обрачуна камате, увећаног за 5 процентних поена.

### Народна банка Србије банкама плаћа камату, и то:

- Активне и пасивне каматне стопе Нaродне банке Србије
- Историјски преглед каматних стопа Нaродне банке Србије на новчаном тржишту
- Прописи

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Динаризација

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/monetarna-politika/dinarizacija/

### Динаризација

Динаризација је скуп мера и активности које имају за циљ веће коришћење динара у финансијском систему Србије. Већа употреба динара доводи до снажнијег деловања трансмисионог механизма монетарне политике, што омогућава ефикасније постизање и одржавање стабилности цена, као законом дефинисаног основног циља Народне банке Србије. Стога је динаризација од 2011. године истакнута као један од циљева Народне банке Србије у оквиру Програма монетарне политике Народне банке Србије .

Народна банка Србије и Влада Републике Србије су 2012. године потписале, а 2018. године потврдиле Меморандум о стратегији динаризације финансијског система Србије . Овим меморандумом трасирани су главни правци деловања двеју институција усмерени на повећање употребе динара у Србији, који се могу објединити у три међусобно повезана стуба:

У складу са стратегијом, Народна банка Србије и Влада Републике Србије обавезале су се, поред осталог, да прате и анализирају кретање степена динаризације и да редовно обавештавају јавност о мерама и активностима које се предузимају, као и о оствареном напретку у процесу динаризације. С тим циљем, Народна банка Србије тромесечно објављује Извештај о динаризацији финансијског система Србије , као једно од помоћних средстава комуникације с јавношћу о резултатима, мерама и активностима усмереним на подршку процесу динаризације.

Динаризација финансијског система Србије бележи дугорочни тренд раста и на основу кретања најважнијих показатеља од 2012. године, када је закључен Меморандум, до данас евидентиран је значајан напредак.

1. Јачање макроекономског окружења које карактерише ниска и стабилна инфлација, стабилан финансијски систем и одржив привредни раст;
2. Промовисање динарских инструмената и тржишта , с посебним нагласком на развој тржишта динарских хартија од вредности. Развој динарске криве приноса важна је окосница овог стуба;
3. Развој и унапређење инструмената заштите од девизног ризика у небанкарском сектору .

- Програм монетарне политике
- Меморандум о стратегији динаризације
- Девизни хеџинг
- Извештај о динаризацији финансијског система Србије
- Анализа исплативости динарске и девизне штедње

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

| Показатељи динаризације | Децембар 2012. | Јун 2026. | промена у п.п. |  |
|---|---|---|---|---|
| Депозити | Привреда | 43,9% | 60,7% | +16,8 |
| Становништво | 8,8% | 35,5% | +26,7 |  |
| Укупно | 19,3% | 45,5% | +26,2 |  |
| Пласмани | Привреда | 24,2% | 24,2% | 0,0 |
| Становништво | 35,1% | 56,9% | +21,8 |  |
| Укупно | 28,0% | 40,7% | +12,7 |  |
| Штедња становништва | 1,9% | 10,4% | +8,5 |  |
| Јавни дуг Републике Србије | 19,1% | 20,9% | +1,8 |  |

## Послови с готовином

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/poslovi-s-gotovinom/

### Послови с готовином

Издавање (емисија) новчаница и кованог новца једна је од основних функција Народне банке Србије. Народна банка Србије има искључиво право издавања новчаница и кованог новца у Републици Србији.

Народна банка Србије издаје новчанице и ковани новац, утврђује апоене и основна обележја новчаница и кованог новца и доноси одлуке о пуштању у оптицај и повлачењу из оптицаја новчаница и кованог новца.

Штампање новчаница и кованог новца врши се у специјализованој организацији Народне банке Србије – Заводу за израду новчаница и кованог новца – Топчидер.

- Прописи из области послова издавања (емисије) новца и управљања токовима готовине
- Новчанице у оптицају
- Ковани новац у оптицају
- Замена новчаница и кованог новца неподобних за оптицај
- Заштитни елементи новца
- Нумизматички новац и комерцијална паковања оптицајног кованог новца
- Листа одобрених типова машина који су успешно прошли проверу рада

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Платни систем

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/platni-sistem/

### Платни систем

Платни систем, у најширем смислу, представља скуп система за трансфер новчаних средстава који олакшавају циркулацију новца. Да би платни систем на задовољавајући начин обављао своју улогу, потребно је да се новчана средства што краће задржавају у каналима платног промета. Поред тога, систем треба да буде поуздан, што првенствено значи безбедно извршавање трансакција и постојање континуитета расположивости према корисницима. Извршавање трансакција по економски прихватљивим ценама такође је значајна карактеристика која доприноси квалитету платног система.

С обзиром на то да платни систем утиче на брзину економских токова, трошкове и ликвидност учесника, као и да представља канал за трансмисију мера монетарне политике, односно да његово неадекватно функционисање може да наруши поверење јавности у целокупни финансијски систем – јасна је изразита заинтересованост централне банке да обезбеди његово поуздано и ефикасно функционисање.

У складу са законом, Народна банка Србије је овлашћена да уређује, контролише и унапређује функционисање платног промета у Републици Србији.

- Евиденција платних система
- Народна банка Србије као оператор платних система
- Надгледање платних система
- Статистика платног система
- Преглед рачуна банака
- Преглед банака које учествују у међународном клирингу плаћања
- Листа учесника у IPS НБС систему
- Национална стратегија Републике Србије за мала плаћања 2019 - 2024
- Водич за трговце - Закон о међубанкарским накнадама
- Накнаде пружалаца платних услуга повезане с платним рачунима
- Накнаде за услуге платног система
- Електронско достављање података

### Вести и саопштења

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

| Датум: 16.10.2026. Извор: Сектор за платни систем |
|---|
| Датум: 06.10.2026. Извор: Сектор за платни систем |
| Датум: 06.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 22.09.2026. Извор: Сектор за платни систем |
| Датум: 11.09.2026. Извор: Сектор за платни систем |

## Евиденција платних система

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/platni-sistem/evidencija

### Евиденција платних система

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

|  | Адреса интернет презентације оператора платног система | Пословно име и адреса седишта оператора платног система |
|---|---|---|
| RTGS ПЛАТНИ СИСТЕМ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ Платни систем је утврђен као битан платни систем Списак учесника | www.nbs.rs | Народна банка Србије, Краља Петра 12, 11000 Београд |
| КЛИРИНГ ПЛАТНИ СИСТЕМ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ Платни систем је утврђен као битан платни систем. Списак учесника | www.nbs.rs | Народна банка Србије, Краља Петра 12, 11000 Београд |
| МЕЂУБАНКАРСКИ КЛИРИНГ СИСТЕМ У ДЕВИЗАМА НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ | www.nbs.rs | Народна банка Србије, Краља Петра 12, 11000 Београд |
| МЕЂУНАРОДНИ КЛИРИНГ СИСТЕМ У ДЕВИЗАМА | www.nbs.rs | Народна банка Србије, Краља Петра 12, 11000 Београд |
| DINACARD ПЛАТНИ СИСТЕМ | www.dinacard.nbs.rs | Народна банка Србије, Краља Петра 12, 11000 Београд |
| КЛИРИНГ ЧЕКОВА УБС Решење о давању дозволе за рад платног система: Г.бр. 8511 од 9.11.2016. | www.ubs-asb.com | Удружење банака Србије п.у., Булевар краља Александра 86, 11000 Београд |
| КЛИРИНГ ДИРЕКТНИХ ЗАДУЖЕЊА УБС Решење о давању дозволе за рад платног система Г.бр. 9087 од 2.12.2016. | www.ubs-asb.com | Удружење банака Србије п.у., Булевар краља Александра 86, 11000 Београд |
| IPS ПЛАТНИ СИСТЕМ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ | www.nbs.rs | Народна банка Србије, Краља Петра 12, 11000 Београд |

## Надгледање платних система

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/platni-sistem/nadgledanje/

### Надгледање платних система

Народна банка Србије води рачуна о платним системима и промовише њихову стабилност, сигурност и ефикасност обављањем улоге оператора платних система и „катализатора“ њиховог развоја, а нарочито функције надзора/надгледања тих система. Наведене улоге Народне банке Србије међусобно су повезане, једна другу допуњавају и усмерене су ка истом циљу – обезбеђивању сигурног и ефикасног функционисања платних система у Републици Србији.

### Правни основ надзора/надгледања

Народна банка Србије обавља функцију надзора/надгледања платних система у складу са Законом о Народној банци Србије (чл. 4. и 59), Законом о платним услугама и подзаконским актима неопходним за примену законских одредаба које се односе на платне системе.

Транспарентан и поуздан правни оквир, као и доступност неопходних информација, предуслови су за успостављање и свеобухватно управљање платним системом због идентификовања, процене и праћења, као и због доношења одлука о мерама за поступање са свим врстама ризика који се могу појавити у њима.

### Делокруг надзора/надгледања

Делокруг надзора/надгледања чине првенствено платни системи и активности у оквиру ове функције усмерене су на рад тих система у целини, а не на индивидуалне учеснике у њима. С друге стране, у делокругу надгледања су и платни инструменти чијим се коришћењем иницирају платне трансакције које се извршавају у платним системима – ако је употреба тих инструмената уређена посебним правилима договореним између њихових издавалаца.

### Циљеви и принципи надзора/надгледања:

Основни циљеви надзора/надгледања платних система су стабилност и сигурност њиховог рада и адекватно управљање ризицима у овим системима. Кључни принципи којима се Народна банка Србије руководи у обављању надзора/надгледања платних система су:

Задатак Народне банке Србије је стварање таквог регулаторног оквира којим ће се, с једне стране, подстаћи конкурентност на тржишту и омогућити развој иновација, а, с друге стране, успоставити јединствена правила која би важила за све учеснике на тржишту, уз очување безбедности плаћања и ефикасно управљање ризицима у платним системима. На тај начин се обезбеђује доследна примена истих пословних захтева и стандарда на све платне системе (укључујући и платне системе чији је оператор Народна банка Србије).

- транспарентност
- примена међународно признатих стандарда
- конзистентност у примени захтева и стандарда на упоредиве платне системе

### Транспарентност

Извештавањем о годишњим активностима које спроводи у оквиру ове функције Народна банка Србије осигурава своју транспарентност и доприноси разумевању захтева и стандарда с којима треба да буду усклађени платни системи.

- Функција надгледања платног система – друга половина 2016. године
- Функција надгледања платног система – 2015. и прва половина 2016. године
- Надгледање платног система у 2014. години
- Надгледање платног система у 2013. години

### Примена међународно признатих стандарда

Народна банка Србије обавља функцију надзора/надгледања платних система, узимајући у обзир и међународне принципе за платне системе, као и стандарде за платне инструменте у области надгледања.

### Захтеви извештавања за оператере платног промета

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Народна банка Србије као оператор платних система

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/platni-sistem/nbs-operator/

### Народна банка Србије као оператор платних система

Народна банка Србије је оператор следећих платниха система:

RTGS НБС систем, IPS НБС систем, Kлиринг НБС систем и DinaCard клиринг систем јесу платни системи за пренос новчаних средстава у динарима између учесника у тим системима.

RTGS НБС систем и Kлиринг НБС систем су, на основу одредаба Закона о платним услуга којима се уређује коначност поравнања у битним платним системима и прописима донетим на основу овог закона, утврђени као битни платни системи.

- RTGS НБС система,
- IPS НБС система,
- Клиринг НБС система,
- Међубанкарског клиринг система у девизамa Народне банке Србије,
- Међународног клиринг система у девизамa,
- DinaCard клиринг система.

### RTGS НБС систем

Рад RTGS НБС система уређен је Правилима рада RTGS платног система Народне банке Србије . RTGS НБС систем (извршавање налога за пренос у реалном времену по бруто принципу) подразумева обраду и поравнање појединачних налога за пренос учесника у најкраћем могућем времену – и то до висине покрића на рачуну. У овом систему могу се извршавати сви налози за пренос, с тим што се обавезно извршавају налози за пренос по основу трансфера одобрења и директних задужења чији је појединачни износ већи од 300.000 динара, у складу са Одлуком о минималној вредности платних трансакција које се морају извршавати у битном платном систему . Налози за пренос у RTGS НБС систему извршавају се радним данима од 9.00 до 18.00 часова, што је утврђено Дневним терминским планом рада RTGS НБС система.

У RTGS НБС систему извршавају се следећи налози за пренос:

1. налози за извршавање платних трансакција с циљем спровођења монетарне политике Народне банке Србије;
2. налози за извршавање трансфера одобрења којима учесник иницира пренос новчаних средстава, у своје име и за свој рачун, као и ради извршавања платних трансакција својих корисника платних услуга;
3. налози за извршавање директних задужења учесника;
4. налози који проистичу из снабдевања банака готовим новцем и преузимања од банака готовог новца, у складу с прописима Народне банке Србије;
5. налози за поравнање новчаних обавеза, односно потраживања насталих у другим платним системима и системима за поравнање финансијских инструмената између њихових учесника;
6. други налози за пренос новчаних средстава између рачуна у RTGS НБС систему, у складу с прописима.

### Учесници у RTGS НБС систему могу бити:

- Народна банка Србије,
- банка са седиштем у Републици Србији која има дозволу за рад Народне банке Србије, у складу са законом којим се уређују банке,
- министарство надлежно за послове финансија Републике Србије – Управа за трезор,
- оператор другог платног система, и
- оператор система за поравнање финансијских инструмената – Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности или други оператор овог система.

### IPS НБС систем

Рад IPS НБС система уређен је Правилима рада IPS платног система Народне банке Србије .

IPS НБС систем користи се за пренос новчаних средстава у динарима између учесника у том систему ради извршавања инстант трансфера одобрења утврђеног одлуком којом се уређују општа правила за извршавање инстант трансфера одобрења. Ову врсту трансфера одобрења платилац може иницирати у било које доба дана током сваког дана у години. Пренос новчаних средстава на платни рачун примаоца плаћања извршава се скоро тренутно, с тим да инстант трансфер одобрења који се иницира у папиру пружаоци платних услуга омогућавају у време које су одредили за пријем ових налога. Инстант трансфер одобрења се у IPS НБС систему извршава на основу појединачних налога за пренос учесника у бруто износу одмах након испуњавања услова за извршење ових налога. Вредност појединачног налога за пренос који се извршава у IPS НБС систему не може бити већа од 300.000 динара.

### Учесници у IPS НБС систему могу бити:

Притом, платна институција са седиштем у Републици Србији, институција електронског новца са седиштем у Републици Србији и јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији могу бити само индиректни учесници или лица с посредним приступом у IPS НБС систему, и то на начин утврђен правилима рада овог система. Више детаља о IPS НБС систему и његовим учесницима, као и начину учествовања, можете наћи у делу „Систем за инстант плаћања - IPS НБС“ .

- Народна банка Србије,
- банка са седиштем у Републици Србији која има дозволу за рад Народне банке Србије, у складу са законом којим се уређују банке,
- министарство надлежно за послове финансија Републике Србије – Управа за трезор,
- платна институција са седиштем у Републици Србији којa има дозволу Народне банке Србије за пружање платних услуга као платна институција, у складу са законом којим се уређују платне услуге,
- институција електронског новца са седиштем у Републици Србији које има дозволу Народне банке Србије за издавање електронског новца, у складу са законом којим се уређују платне услуге,
- јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, основан у складу са законом којим се уређују поштанске услуге.

### Клиринг НБС систем

Рад Клиринг НБС система уређен је Правилима рада клиринг платног система Народне банке Србије . У Клиринг НБС систему извршавају се налози за пренос по основу трансфера одобрења којима учесник иницира пренос новчаних средстава, у своје име и за свој рачун, као и ради извршавања платних трансакција својих корисника платних услуга. Налозима за пренос у Клиринг НБС систему извршавају се трансфери одобрења у појединачном износу до 300.000 динара.

У Клиринг НБС систему, у поступку нетирања израчунавају се мултилатералне нето позиције за поравнање учесника, и то претварањем потраживања и обавеза на основу налога за пренос које учесници у платном систему међусобно достављају или примају у том систему – у једну нето обавезу или једно нето потраживање појединачног учесника у платном систему према свим осталим учесницима у том систему. Израчунате негативне односно позитивне нето позиције у сваком циклусу нетирања поравнавају се у RTGS НБС систему из новчаних средстава која се резервишу пре почетка циклуса нетирања. Дневним терминским планом рада Клиринг НБС система утврђено је да се нетирање и извршавање налога за пренос у Клиринг НБС систему обавља у циклусима нетирања и то у 10:30, 12:30, 14:30 и 17:00.

### Учесници у Клиринг НБС систему могу бити:

- Народна банка Србије,
- банка са седиштем у Републици Србији која има дозволу за рад Народне банке Србије, у складу са законом којим се уређују банке, и
- министарство надлежно за послове финансија Републике Србије – Управа за трезор.

### Међународни клиринг систем у девизама и Међубанкарски клиринг систем у девизама Народне банке Србије

Ради омогућавања ефикаснијег и јефтинијег извршавања платних трансакција у еврима за становништво и привреду, Народна банка Србије је оператор Међународног клиринг система у девизама и Међубанкарског клиринг система у девизама Народне банке Србије, у којем се сваког радног дана, у складу с Правилима рада међубанкарског клиринг система у девизама и Оперативним правилима за клиринг међународних плаћања (међународни клиринг систем у девизама), врши пренос новчаних средстава у еврима између учесника у овом систему.

Поред банака са седиштем у Републици Србији и Народне банке Србије, учесници Међународног клиринг система у девизама су и банке из Босне и Херцеговине и Црне Горе, на основу Споразума о клирингу међубанкарских и међународних плаћања закљученог између Народне банке Србије, Централне банке Босне и Херцеговине и Централне банке Црне Горе.

### DinaCard клиринг систем

DinaCard клиринг систем је платни систем Народне банке Србије у коме се обављају послови обраде и нетирања налога за пренос које учесници у том систему достављају на основу платних трансакција које се извршавају коришћењем DinaCard платних картица (клиринг трансакција у DinaCard систему). Поравнање нето позиција обавља се у RTGS НБС систему. Више детаља о DinaCard систему можете наћи на www.dinacard.nbs.rs .

### Радно време DinaCard клиринг система

Процес обраде трансакција у DinaCard клиринг систему врши се сваког радног дана.

Радно време DinaCard клиринг система утврђено је Дневним терминским планом:

* Трансакције које пристигну до 10.00 часова биће обрађене тог дана. Трансакције које пристигну после 10.00 часова биће обрађене наредног радног дана.

- пријем трансакција од прихватилаца: од претходног клириншког пресека (Д0), до 10.00 часова (клириншки пресек) текућег радног дана (Д1)
- обрада доспелих трансакција за клиринг и слање извештаја члановима о нето позицијама (Д1)*: до 12.30 часова
- слање налога за поравнање у RTGS НБС систем (Д1): до 15.00 часова
- слање извештаја о извршеном клирингу и поравнању (Д1): до 17.00 часова

- Систем за инстант плаћања – IPS НБС систем
- Међународни клиринг систем у девизама и Међубанкарски клиринг систем у девизама Народне банке Србије
- DinaCard клиринг систем

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Систем за инстант плаћања

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/platni-sistem/nbs-operator/ips-nbs/

### Систем за инстант плаћања – IPS НБС систем

Народна банка Србије је оператор IPS НБС система, који обезбеђује пружаоцима платних услуга извршавање појединачних инстант трансфера одобрења (инстант плаћања) 24 часа дневно, седам дана у недељи, 365 дана у години (24/7/365), тј. у било које доба дана током сваког дана у години, и то скоро тренутно, односно у року од свега неколико секунди.

IPS НБС систем почео је рад 22. октобра 2018. године и његов начин рада, функционалности, као и примењена техничко-технолошка решења, у складу су са актуелним, најмодернијим трендовима који се примењују у области платних система.

Инстант плаћања се тренутно могу иницирати електронским банкарством, мобилним банкарством и подношењем платних налога на шалтерима пружалаца платних услуга, у складу с прописом. Банке су у обавези да својим корисницима платних услуга обезбеде најмање један начин реализације инстант плаћања, док ће почев од 1. априла 2019. године бити у обавези да понуде инстант плаћање на све начине на које њихови корисници на тај дан могу да изврше трансфер одобрења. Они пружаоци платних услуга који се баве издавањем и/или прихватањем платних картица чијом употребом се може иницирати домаћа платна трансакција на продајном месту трговца, дужни су да од 1. априла 2019. године понуде корисницима и издавање односно прихватање платног инструмента чијом се употребом на продајном месту трговца може издати захтев за плаћање на продајном месту.

Многобројне су предности које инстант плаћања доносе у односу на досадашње начине плаћања, а неке од најзначајнијих су:

- плаћање у режиму 24/7/365 са сваке локације и употребом различитих савремених телекомуникационих уређаја;
- новчана средства за неколико секунди расположива примаоцу плаћања;
- нижи трошкови процесирања трансакција мале новчане вредности;
- могућност креирања нових производа и услуга;
- потенцијал да се услугом прихватања платних инструмената могу бавити и пружаоци платних услуга који до сада нису пружали те услуге;
- смањење трошкова плаћања;
- унапређење управљања токовима готовине;
- нов и јефтинији платни инструмент за трговце, конкурентан картичним плаћањима.

### Циљеви успостављања IPS НБС система

Инстант плаћања су од стратешког значаја за даљу модернизацију платног система Републике Србије.

Регулаторни оквир и успостављени IPS НБС систем и политика накнада у вези с извршавањем трансакција у том систему осигуравају стандардизацију у пружању услуге инстант плаћања и трошковну ефикасност, коју пружаоци платних услуга могу искористити за увођење нових услуга и знатно унапређење постојећих.

### Основне карактеристике IPS НБС система

У IPS НБС систему извршавају се налози по основу инстант плаћања у појединачном износу до 300.000 динара.

Поред извршавања инстант плаћања коришћењем стандардних начина плаћања (нпр. путем електронског/мобилног банкарства или на шалтеру пружаоца платних услуга), инфраструктура IPS НБС система омогућава реализацију инстант плаћања на продајном месту трговца, као и услугу преузимања података о рачуну односно фактури на захтев платиоца ( Bill Presentment – BP ) и услугу централне адресне шеме ( Central Adressing Scheme – CAS ), тј. извршавање инстант плаћања на регистровани „псеудоним“ корисника платних услуга као што је нпр. број мобилног телефона.

### Учесници у IPS НБС систему могу бити:

Директни учесници у IPS НБС систему јесу банке са седиштем у Републици Србији, Народна банка Србије и министарство надлежно за послове финансија Републике Србије – Управа за трезор, тј. они учесници који, у складу с прописима и правилима рада RTSG НБС система, могу имати рачуне у RTGS НБС систему.

Остали пружаоци платних услуга могу бити индиректни учесници – ако су непосредно повезани на IPS НБС систем, односно лица с посредним приступом у ком случају нису директно повезани на овај систем, него за њих плаћања у систему извршавају директни учесници.

- Народна банка Србије,
- банка са седиштем у Републици Србији која има дозволу за рад Народне банке Србије, у складу са законом којим се уређују банке,
- министарство надлежно за послове финансија Републике Србије – Управа за трезор,
- платна институција са седиштем у Републици Србији којa има дозволу Народне банке Србије за пружање платних услуга као платна институција, у складу са законом којим се уређују платне услуге,
- институција електронског новца са седиштем у Републици Србији која има дозволу Народне банке Србије за издавање електронског новца, у складу са законом којим се уређују платне услуге,
- јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, основан у складу са законом којим се уређују поштанске услуге.

### Основне карактеристике инстант плаћања

Инстант плаћање представља врсту трансфера одобрења и извршава се на начин и у роковима утврђеним одлуком којом се уређују општа правила за извршавање инстант трансфера одобрења.

Природа инстант плаћања је таква да ако платилац у моменту када његов пружалац треба да изврши трансакцију нема довољно новчаних средстава – налог за тај трансфер се одбија. У противном, то не би био инстант трансфер.

Пружаоцима платних услуга омогућено је да својим корисницима понуде једноставно извршавање инстант плаћања тако што платилац може пренети новчана средства коришћењем „псеудонима“ примаоца плаћања – нпр. броја мобилног телефона тог примаоца. За ову услугу потребно је да оба корисника буду регистрована код свог пружаоца платних услуга, с обзиром на то да се, у складу с прописима, плаћање извршава с рачуна на рачун, али много једноставније – повезивањем броја мобилног телефона са својим рачуном.

Утврђена је и стандардизована спецификација IPS QR кода, коју примаоци плаћања могу користити на штампаним рачунима/фактурама и која ће се користити за инстант плаћања на продајним местима трговаца.

Поштовање утврђене спецификације од значаја је за правилно извршавање плаћања. С друге стране, када се ради о плаћању на продајним местима – треба имати у виду да се ради о генерисаном IPS QR коду и да, у складу с прописом, пружалац платних услуга трговца – прихватилац обезбеђује трговцу генерисање те ознаке.

Накнаде за извршавање трансакција у IPS НБС систему

Накнада за извршавање налога за пренос у IPS НБС систему, коју Народна банка Србије као оператор платног система наплаћује учесницима у том систему, иста је као накнада за плаћања мале новчане вредности кроз RTGS НБС и Клиринг НБС систем, и износи 4 динара по налогу.

Накнада за извршавање налога за пренос по основу захтева за плаћање на продајном месту за износ до 600 динара је 1 динар, а накнада за налоге по основу захтева за плаћање на продајном месту за износ преко 600 динара – 2 динара. Ове накнаде се наплаћују од прихватиоца – пружаоца платне услуге трговца.

Међубанкарска накнада утврђена је правилима рада IPS НБС система и износи 0,2% вредности извршеног инстант плаћања на продајном месту и плаћа је прихватилац издаваоцу.

- Листа учесника у IPS НБС систему
- Преглед услуга које банке нуде у вези са инстант плаћањима на продајним местима и скенирањем НБС IPS QR кода са рачуна/фактура
- Како да платите преко НБС IPS QR кода одабиром опције „IPS pokaži” или „IPS skeniraj”
- IPS QR кôд – генератор и валидатор
- Плаћање рачуна путем NBS IPS QR кôда – Јавна предузећа и установе чији су оснивачи јединице локалне самоуправе у Републици Србији

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Статистика платног система

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/platni-sistem/statistika/

### Подаци

- Тренд показатеља платног промета (од јануара 2021. до септембра 2026)
- Рекордне вредности промета и броја налога у RTGS систему и Клиринг систему (2007-2025)

### Подаци у вези са пружањем платних услуга и издавањем електронског новца, које пружаоци платних услуга достављају Народној банци Србије тромесечно, почев од првог тромесечја 2016. године

- Број корисника по врстама одређених платних услуга
- Број издатих картица у РС
- Прихватна мрежа
- Платне трансакције преноса новчаних средстава обављене у РС картицама и електронским новцем издатим у РС
- Платне трансакције преноса новчаних средстава обављене ван РС картицама и електронским новцем издатим у РС
- Платне трансакције на прихватној мрежи по врсти уређаја који прихватају картице
- Трансакције са и без платног налога
- Платне трансакције уплате и исплате готовог новца
- Платне трансакције обављене чеком
- Платне трансакције куповине робе и услуга преко интернета

### Подаци о извршеном интерном и међубанкарском платном промету, други подаци у вези са платним прометом у земљи и подаци о пословању са платним картицама, које су банке достављале Народној банци Србије - закључно са подацима за четврто тромесечје 2015. године - Статистички подаци о платном промету у РС:

- Број клијената по врстама појединих платних услуга
- Безготовински пренос средстава
- Трансакције готовим новцем
- Реализовани чекови
- Трансакције плаћања извршене преко интернета коришћењем платних картица

### Подаци о извршеном интерном и међубанкарском платном промету, други подаци у вези са платним прометом у земљи и подаци о пословању са платним картицама, које су банке достављале Народној банци Србије - закључно са подацима за четврто тромесечје 2015. године - Пословање банака са платним картицама

- Број и активност платних картица издатих у Републици Србији
- Број трансакција и промет картицама издатим у Републици Србији
- Просечан број и износ трансакција
- Прихватна мрежа, број трансакција и промет
- Банкомати
- Продајна места
- Број трансакција и промет остварен ван Републике Србије картицама издатим у земљи
- Број трансакција и промет остварен у земљи картицама које су издале банке ван Републике Србије

### Достављање података

- Одлука о садржини, роковима и начину достављања података које пружаоци платних услуга достављају Народној банци Србије
- Одговори на питања и ближа објашњења у вези са Одлуком

### Преглед података у вези са пружањем платних услуга и издавањем електронског новца

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Финансијска стабилност

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/finansijska-stabilnost/

### Финансијска стабилност

У складу с чл. 3. и 4. Закона о Народној банци Србије , Народној банци Србије стављено је у надлежност да, не доводећи у питање остваривање свог основног циља, доприноси очувању и јачању финансијског система Републике Србије, као и да утврђује и спроводи активности и мере с тим у вези.

Под финансијском стабилношћу Народна банка Србије подразумева да финансијски систем (финансијски посредници, финансијска тржишта и финансијска инфраструктура) омогућава ефикасну алокацију финансијских ресурса и остварење кључних макроекономских функцијa не само у нормалним условима, већ и у условима финансијске неравнотеже или потреса у домаћем и међународном окружењу.

У условима финансијске стабилности, економски актери имају поверење у банкарски систем и остварују приступ финансијским услугама као што су извршење плаћања, кредитирање, улагање депозита и заштита од ризика. Јачина светске финансијске кризе из 2007/2008. указала је на потребу системског приступа регулацији финансијског сектора и супервизији, с обзиром на то да су савладане три веома важне лекције: (а) развој финансијског система има далеко већи утицај на економску активност него што се то мислило раније; (б) трошкови финансијске кризе су веома високи; (в) стабилност цена није довољна за постизање финансијске стабилности. Убрзани развој макропруденцијалнe политике у периоду након светске финансијске кризе, усмерене на ограничавање системских ризика којима је изложен финансијски систем као целина, као и примена макропруденцијалних инструмената и мера, омогућили су да глобални финансијски систем буде отпорнији на потенцијалне наредне кризе.

У оквиру активности и мера финансијске стабилности, Народна банка Србије обавља редовне и свеобухватне анализе макроекономског окружења и функционисања кључних финансијских институција, тржишта и финансијске инфраструктуре; даје преглед ризика који представљају претњу стабилности финансијског система; препознаје трендове који могу повећати рањивост финансијског система; покреће дискусију поводом нових регулаторних иницијатива и њиховог потенцијалног ефекта на финансијски систем и реалну економију. Народна банка Србије делује превентивно, али и корективно, путем прилагођавања финансијског регулаторног оквира и примене макропруденцијалних инструмената. Такође, у случају да за тим постоји потреба, Народна банка Србије управља последицама екстерних потреса и других кризних ситуација, умањујући потенцијално негативне ефекте на финансијску стабилност.

- Макропруденцијални оквир
- Заштитни слојеви капитала
- Показатељи финансијске стабилности
- Индикатори финансијске стабилности – Преглед графикона
- Годишњи извештај о стабилности финансијског система
- Реструктурирање банака
- Функција последњег уточишта
- Бечка иницијатива
- Прописи и регулаторне мере из области финансијске стабилности
- Информације за инвеститоре и аналитичаре
- Приступ бази непокретности
- Корисни линкови

### Вести и саопштења

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

| Датум: 12.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Тромесечни преглед индикатора финансијске стабилности за II тромесечје 2026. године Датум: 25.09.2026. Извор: Сектор за финансијску стабилност |
| Датум: 11.09.2026. Извор: Сектор за финансијску стабилност |
| Годишњи извештај о стабилности финансијског система за 2025. годину Датум: 06.08.2026. Извор: Сектор за финансијску стабилност |
| Датум: 10.07.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 12.06.2026. Извор: Сектор за финансијску стабилност |
| Датум: 11.05.2026. Извор: Сектор за финансијску стабилност |
| Датум: 16.03.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 13.03.2026. Извор: Сектор за финансијску стабилност |
| Датум: 02.03.2026. Извор: Кабинет гувернера |

## Макропруденцијални оквир

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/finansijska-stabilnost/finansijska-stabilnost/

### Макропруденцијални оквир

Глобална финансијска криза усмерила је фокус тржишних учесника и јавности на значај стабилности финансијског система и на трошкове који могу настати ако се та стабилност наруши. На националним нивоима, као и на међународном нивоу, то је подстакло убрзани развој макропруденцијалне политике. Институције и регулаторна тела надлежна за јачање стабилности финансијског система све чешће доносе и примењују мере како би се смањили системски ризици и очувала и ојачала стабилност тог система. Мере које за циљ имају спречавање настанка финансијских ризика у систему, или њихово ублажавање, чиме се доприноси очувању и јачању стабилности финансијског система као целине, јесу мере макропруденцијалне политике.

Основни циљеви макропруденцијалне политике остварују се преко прелазних циљева макропруденцијалне политике, а то су:

Израда Макропруденцијалног оквира само је један од одговора носилаца макрорпуденцијалне политике на потребу да се ова нова област ближе уреди, али и да се приближи широкој јавности.

1. ублажавање и спречавање прекомерног кредитног раста и финансијске зависности;
2. спречавање настанка или увећања значајне рочне неусклађености између извора средстава и пласмана финансијских институција;
3. спречавање настанка или ограничавање концентрације изложености финансијских институција специфичним секторима или појединим облицима активе;
4. ограничавање системских последица неадекватних подстицаја у смислу фаворизовања појединих финансијских институција, како би се смањио морални хазард;
5. јачање отпорности финансијске инфраструктуре.

- Макропруденцијални оквир - документ
- Кључни ризици
- Системски ризик
- Показатељи финансијске стабилности

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Показатељи финансијске стабилности

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/finansijska-stabilnost/pokazatelji/

### Показатељи финансијске стабилности

У циљу успешног обављања активности очувања и јачања финансијске стабилности у Народној банци Србије израђује се скуп макропруденцијалних показатеља чији је циљ контрола и управљање системским ризиком у финансијском систему земље.

### Одабрани макропруденцијални показатељи финансијског сектора

Поред анализе макропруденцијалних показатеља, међусобно повезани модели који описују понашање банака, предузећа и домаћинства служе за оцену рањивости, како појединачних институција, тако и финансијског сектора у целини и представљају аналитичку подршку у процесу доношење макропруденцијалних одлука. Више о квантитативним моделима и њиховим резултатима:

- Табела 1. Кључни макропруденцијални индикатори Републике Србије – Т2 2026.
- Табела 2. Структура финансијског сектора Републике Србије – Т2 2026.

- Стрес-тестови банкарског система Србије
- Индикатори финансијске стабилности – Преглед графикона – Т2 2026.

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

|  | 2008. | 2009. | 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | 2015. | 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | 2023. | 2024. | 2025. | Т1 2026. | Т2 2026. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Регулаторни капитал у односу на ризичну активу | 21,9 | 21,4 | 19,9 | 19,1 | 19,9 | 20,9 | 20,0 | 20,9 | 21,8 | 22,6 | 22,3 | 23,4 | 22,4 | 20,8 | 20,2 | 21,4 | 21,3 | 20,2 | 19,5 | 20,0 |
| Основни капитал у односу на ризичну активу | 17,9 | 16,5 | 15,9 | 18,1 | 19,0 | 19,3 | 17,6 | 18,8 | 20,0 | 21,6 | 21,1 | 22,4 | 21,6 | 19,7 | 18,8 | 19,7 | 19,6 | 18,6 | 18,0 | 18,6 |
| Нето проблематични кредити у односу на регулаторни капитал | 15,5 | 26,9 | 35,5 | 52,1 | 52,3 | 55,9 | 56,0 | 44,0 | 27,1 | 17,7 | 9,7 | 6,3 | 6,7 | 7,6 | 6,5 | 6,0 | 4,6 | 4,2 | 4,5 | 4,1 |
| Проблематични кредити у односу на укупне кредите | 11,3 | 15,7 | 16,9 | 19,0 | 18,6 | 21,4 | 21,5 | 21,6 | 17,0 | 9,8 | 5,7 | 4,1 | 3,7 | 3,6 | 3,0 | 3,2 | 2,5 | 2,1 | 2,1 | 2,0 |
| Исправка вредности проблематичних кредита у односу на бруто проблематичне кредите | 56,9 | 50,9 | 47,2 | 51,0 | 50,0 | 50,9 | 54,9 | 62,3 | 67,8 | 58,1 | 60,2 | 61,5 | 59,0 | 56,3 | 58,1 | 60,5 | 62,3 | 61,5 | 60,3 | 61,7 |
| Исправка вредности укупних кредита у односу на бруто проблематичне кредите | 73,2 | 61,4 | 53,9 | 57,0 | 54,9 | 55,8 | 59,0 | 66,8 | 72,9 | 66,8 | 78,7 | 84,2 | 93,4 | 88,5 | 102,5 | 101,0 | 113,4 | 112,4 | 109,2 | 110,9 |
| Принос на активу | 2,1 | 1,0 | 1,1 | 0,0 | 0,4 | -0,1 | 0,1 | 0,3 | 0,7 | 2,1 | 2,2 | 1,8 | 1,1 | 1,2 | 1,9 | 2,5 | 2,8 | 2,8 | 2,5 | 2,4 |
| Принос на капитал | 9,0 | 4,6 | 5,3 | 0,2 | 2,0 | -0,4 | 0,6 | 1,5 | 3,3 | 10,5 | 11,3 | 9,8 | 6,5 | 7,8 | 13,9 | 18,1 | 20,3 | 20,6 | 18,1 | 17,9 |
| Ликвидна актива у односу на краткорочне обавезе | 75,7 | 75,1 | 70,1 | 70,6 | 65,0 | 66,4 | 66,7 | 61,3 | 56,6 | 50,9 | 50,5 | 50,5 | 50,9 | 49,6 | 48,7 | 54,0 | 52,6 | 45,8 | 44,4 | 41,7 |
| Ликвидна актива у односу на укупну активу | 47,8 | 49,0 | 43,7 | 42,3 | 38,9 | 41,0 | 42,2 | 40,5 | 38,9 | 35,1 | 35,7 | 36,0 | 37,3 | 37,7 | 37,5 | 41,0 | 40,8 | 36,1 | 35,3 | 33,6 |
| Нето отворена девизна позиција у односу на регулаторни капитал | 4,2 | 1,1 | 1,6 | 4,2 | 4,6 | 3,3 | 2,6 | 2,8 | 2,3 | 2,4 | 4,3 | 0,6 | 0,2 | 0,4 | 1,5 | 0,8 | 1,5 | 1,1 | 1,6 | 0,5 |

## Реструктурирање банака

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/finansijska-stabilnost/restrrukturiranje-banaka/

### Реструктурирање банака

Изменама и допунама Закона о банкама („Службени гласник РС“, бр. 107/2005, 91/2010 и 14/2015) које су почеле да се примењују 1. априла 2015. године, Народној банци Србије поверена је нова функција – функција тела надлежног за реструктурирање банака. У том својству, Народна банка Србије одговорна је за планирање, покретање и спровођење поступка реструктурирања банака и банкарских група које су у њеној надлежности, а све у циљу заштите јавног интереса у случају проблема у пословању банака.

Реструктурирање банке и банкарске групе подразумева примену мера и инструмената реструктурирања од стране Народне банке Србије, ради избегавања негативног утицаја престанка пословања банке на финансијску стабилност, привреду и становништво, уз минимизирање трошкова по буџет и друга јавна средства. Реструктурирање банке, односно банкарске групе је алтернатива стечајном поступку и поступку ликвидације, којој се прибегава када се процени да јавни интерес не би био на адекватан начин заштићен у тим поступцима, односно када се процени да би престанак пословања банке кроз редовни стечајни поступак или поступак ликвидације изазвао значајне негативне последице на финансијску стабилност, привреду и/или становништво.

- Појам и значај реструктурирања
- Правни оквир
- Саопштења

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Заштитни слојеви капитала

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/finansijska-stabilnost/zastitni_slojevi_kapitala/

### Заштитни слојеви капитала

Једна од најзначајнијих новина коју доносе стандарди Базел III јесу заштитни слојеви капитала. Заштитни слојеви капитала представљају додатни основни акцијски капитал који је банка у обавези да одржава изнад прописаног регулаторног минимума. Предности њиховог увођења огледају се у томе што се њима повећава отпорност банака на губитке, смањују се прекомерне или потцењене изложености и ограничава расподела капитала. Ови макропруденцијални инструменти треба да ограниче системске ризике у финансијском систему, који могу бити цикличне (заштитни слој за очување капитала и контрациклични заштитни слој) или структурне природе (заштитни слој за системски значајне банке и заштитни слој за структурни системски ризик).

1. Видети: Recommendation of the European Systemic Risk Board of 18 June 2014 on guidance for setting countercyclical buffer rates (ESRB/2014/1), Annex Part II .

- Заштитни слој за очување капитала
- Контрациклични заштитни слој капитала
- Заштитни слој капитала за системски значајне банке
- Заштитни слој капитала за структурни системски ризик

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

| Заштитни слојеви капитала у Србији | Утврђена стопа | Напомене |
|---|---|---|
| Заштитни слој за очување капитала (тачка 434. Одлуке о адекватности капитала) | 2,5% | Одлуком о адекватности капитала од 15. децембра 2016. прописано је да је банка у обавези да на појединачној и консолидованој основи одржава заштитни слој за очување капитала у износу од 2,5% њене ризичне активе. Заштитни слој за очување капитала може се састојати само из елемената основног акцијског капитала и примењује се од 30. јуна 2017. |
| Контрациклични заштитни слој капитала (тачка 435. Одлуке о адекватности капитала) | 0,5% | Одлуком о стопи контрацикличног заштитног слоја капитала за Републику Србију од 11. децембра 2025. утврђена је стопа од 0,5%, која ће се примењивати од 15. децембра 2026. Извршни одбор Народне банке Србије је 10. септембра 2026. године одлучио да стопу контрацикличног заштитног слоја капитала (CCуB) за Републику Србију задржи у висини од 0,5%, имајући у виду да: референтни показатељ за утврђивање стопе CCуB-а износи 0,1%; учешће укупних кредита у БДП-у износи 77,9%; одступање учешћа укупних кредита у БДП-у од свог дугорочног тренда износи 2,4 п.п. Образложење : На основу података из јуна 2026. године, учешће укупних кредита у бруто домаћем производу износило је 77,9%, док је оцењена вредност одступања овог учешћа од свог дугорочног тренда износила 2,4 процентних поена. На седници одржаној 10. септембра 2026. године, Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је да стопу контрацикличног заштитног слоја капитала за Републику Србију задржи на нивоу од 0,5 одсто. Одржавањем контрацикличног заштитног слоја капитала ствара се додатни слој капитала, који се може ослободити у случају материјализације одређених ризика и на тај начин очувати отпорност банкарског сектора Републике Србије. |
| Заштитни слој капитала за системски значајне банке (тачка 452. Одлуке о адекватности капитала) | 1–2% | Одлуком о утврђивању листе системски значајних банака у Републици Србији и стопа заштитног слоја капитала за те банке од 7. маја 2026. утврђене су системски значајне банке и стопе заштитног слоја капитала, које су ове банке у обавези да одржавају од 30. јуна 2026. |
| Заштитни слој капитала за структурни системски ризик (тачка 446. Одлуке о адекватности капитала) | 3% | Одлуком о стопи и начину одржавања заштитног слоја капитала за структурни системски ризик од 8. јуна 2017, са изменама од 11. јануара 2018, утврђен је заштитни слој капитала за структурни системски ризик, који се примењује од 30. јуна 2017. Стопа заштитног слоја капитала за структурни системски ризик уводи се у висини од 3% укупних девизних и девизно индексираних пласмана банке одобрених привреди и становништву у Републици Србији. Све банке код којих је учешће девизних и девизно индексираних пласмана одобрених привреди и становништву у Републици Србији у укупним пласманима те банке одобреним привреди и становништву у Републици Србији веће од 10% у обавези су да одржавају заштитни слој капитала за структурни системски ризик. Образложење : Заштитни слој капитала за структурни системски ризик уводи се ради ограничавања ризика евроизације, који је један од кључних структурних, нецикличних системских ризика по стабилност финансијског система Републике Србије. Изложености: У заштитном слоју капитала за структурни системски ризик признају се изложености у Републици Србији. |

## Принудна наплата

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/prinudna-naplata/

### Принудна наплата

Под принудном наплатом подразумева се обавеза и овлашћење Народне банке Србије да са свих рачуна клијената код банака дужника на којима клијент има средстава (динарских и девизних), без његове сагласности, изврши плаћање обавеза по извршним решењима (пореских, царинских, судских и других органа) и налозима (по основу хартија од вредности, меница и овлашћења) по прописаном редоследу приоритета, а у оквиру истог реда приоритета према времену пријема. Извршна решења надлежних органа достављају се од 30. септембра 2005. године организационом делу Народне банке Србије - Одељење за пријем, контролу и унос основа и налога Крагујевац - Крагујевац, Улица Бранка Радичевића 16а.

Принудна наплата се спроводи на основу већег броја законских прописа, међу којима су најзначајнији: Закон о платном промету, Закон о извршном поступку, Закон о стечају, Закон о меници, и подзаконских аката – одлука, упутстава и инструкција гувернера Народне банке Србије.

Дужници над којима се спроводи принудна наплата су:

Принудна наплата се врши са свих рачуна дужника (динарских депозитних и девизних) у динарима. У случајевима када су повериоци страна физичка или правна лица, досуђени износи по судском решењу извршавају се у корист нерезидентних рачуна код банака у динарској противвредности девизног дуга.

Спровођење принудне наплате одвија се у више фаза, и то:

Извршење решења и налога врши се разменом електронских порука између Принудне наплате и банака кроз блокаду матичног броја дужника, што подразумева блокаду свих рачуна дужника код свих банака и забрану банкама да таквом дужнику отварају нове рачуне.

- правна лица која имају рачуне код банака,
- физичка лица која обављају делатност и имају рачуне код банака,
- банке које имају рачуне код Народне банке Србије.

- пријем и евидентирање решења (I и II ред приоритета) и налога (III ред приоритета),
- контрола исправности основа – решења и налога, која подразумева враћање неисправних основа доносиоцу,
- унос решења у Програм.

- Прописи из области послова принудне наплате
- Потврде и остали подаци на захтев странака
- Дужници са највећим износом блокаде - месечни преглед
- Моја електронска меница
- Контакти Сектора принудне наплате

### Сервиси

- Јединствени регистар рачуна
- Претраживање дужника у принудној наплати
- Претраживање Регистра меница и овлашћења
- Упит у регистар примљених решења

### Апликативни приступ подацима принудне наплате

Преко система веб-сервиса Народне банке Србије странке могу да приступе регистру дужника у принудној наплати и да за само четири динара по матичном броју о својим купцима, добављачима и пословним партнерима добију информације o томе да ли су блокирани, о износу блокаде и броју дана неликвидности. Подаци увек садрже стање од претходног радног дана, а могу да се траже за најмање сто матичних бројева.

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Банке

Source: https://nbs.rs/sr_RS/finansijske-institucije/banke/

### Биланс стања/успеха банака

Биланс стања/успеха банака...

### Представништва страних банака

Представништва страних банака...

### Банке овлашћене за пословање са иностранством

Пословање банака са иностранством

### Вести и саопштења

- Прописи из области контроле пословања банака
- Најчешће постављана питања из области прописа у вези с пословањем банака
- Оснивање банке, дозволе за рад и осталe сагласности
- Управљање ризицима
- Управљање ризиком ликвидности
- Процес супервизорске процене (SREP)
- Имплементација базелских стандарда у Србији
- Извештаји и анализе
- Методологије и смернице
- Подобност кредитних рејтинга
- Ревизија финансијских извештаја
- Имплементација МСФИ 9 у банкама
- Одговори на најчешће постављана питања у вези са применом Одлуке о Смерницама за примену одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма
- Мере за очување стабилности финансијског сектора - одлука Народне банке Србије у вези с кредитима индексираним у страној валути

| Датум: 22.07.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Датум: 26.05.2026. Извор: Сектор за контролу пословања банака |
| Датум: 18.05.2026. Извор: Сектор за контролу пословања банака |

### Опште информације из области надзора финансијских институција

- Супервизија информационих система финансијских институција
- Споразуми о сарадњи
- Спречавање прања новца и финансирања тероризма

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## О прању новца и финансирању тероризма

Source: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/nadzor-nad-finansijskim-institucijama/sprecavanje-pranja-novca/

### О прању новца и финансирању тероризма

Прање новца и финансирање тероризма су кривична дела са економским последицама. Као глобални проблеми, њихове негативне последице могу бити вишеструке: нарушавање стабилности, транспарентности и ефикасности финансијског система, економски поремећаји, угрожавање спровођења реформи, смањење инвестиција из иностранства и губитак међународног угледа државе.

Прање новца представља процес прикривања незаконитог порекла новца или имовине који су стечени извршењем криминалних активности. Када је имовинска корист стечена извршењем кривичног дела, извршилац ће покушати да новац или другу имовину користи тако да не привлачи пажњу надлежних органа, па зато врши низ трансакција које служе да новац или другу имовину прикажу као законито стечене. Прање новца има три основне фазе:

Прањем новца, у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС”, бр. 113/2017, 91/2019 и 153/2020) – Закон, сматра се:

Поменуте активности извршене изван територије Републике Србије такође се сматрају прањем новца.

Финансирање тероризма обезбеђује средства за терористичке активности. То може укључивати средства прикупљена из законитих извора, као што су личне донације и профит од обављања делатности и хуманитарних организација, као и из криминалних извора, као што су трговина наркотицима, кријумчарење оружја и других добара, превара, отмица и изнуда.

Финансирањем тероризма , у смислу Закона, сматра се обезбеђивање или прикупљање имовине или покушај њеног обезбеђивања или прикупљања, у намери да се користи или са знањем да може бити коришћена, у целости или делимично:

Под финансирањем тероризма сматра се и подстрекавање и помагање у обезбеђивању и прикупљању имовине, без обзира на то да ли је терористички акт извршен и да ли је имовина коришћена за извршење терористичког акта.

- Прву фазу чини „улагање”, тј. прекидање директне везе између новца и незаконите активности којом је он стечен. У њој се незаконито стечени новац уводи у финансијски систем;
- Другу фазу чини „прикривање”, када се новац, након што је ушао у легални финансијски систем, пребацује с рачуна на који је положен на друге рачуне. Главни циљ тих трансакција јесте прикривање везе између новца и криминалне активности од које потиче;
- Трећа фаза је фаза „интеграције”, у којој се „прљав” новац јавља као новац који потиче од дозвољене делатности.

1. конверзија или пренос имовине стечене извршењем кривичног дела;
2. прикривање или нетачно приказивање праве природе имовине, њеног порекла, места налажења, кретања, располагања, власништва или права у вези са имовином која је стечена извршењем кривичног дела;
3. стицање, држање или коришћење имовине стечене извршењем кривичног дела.

1. за извршење терористичког акта;
2. од стране терориста;
3. од стране терористичких организација.

- Борба против прања новца и финансирања тероризма у свету
- Борба против прања новца и финансирања тероризма у Републици Србији
- Улога Народне банке Србије у спречавању прања новца и финансирању тероризма
- Прописи
- Препоруке FATF и Методологија за процену техничке усклађености с препорукама FATF и делотворности система СПН/ФТ
- Национална процена ризика од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење
- Анализа одговора на достављене упитнике о управљању ризиком од прања новца и финансирања тероризма
- Листа обвезника под надзором Народне банке Србије који су доставили обавештење и уредну документацију којом се доказује да су испуњени услови за спровођење поступка видео-идентификације
- Обавештење о незаконитом поступању обвезника примене Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма над којим надзор врши Народна банка Србије
- Листе индикатора за препознавање основа сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма
- Стварни власник – несагласност података – примена члана 16. Закона о централној евиденцији стварних власника

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## ЦЕНТАР ЗА РАЗМЕНУ ПОДАТАКА

Source: https://nbs.rs/sr_RS/drugi-nivo-navigacije/servisi/centar-rp/

### О систему

Центар за размену података је апликација намењена аутоматизацији процеса размене података регистрованих клијената с Народном банком Србије преко интернета.

Регистровани клијенти могу извршити следеће основне акције:

- аутентификација корисника,
- управљање личним подацима,
- размена података с Народном банком Србије, и
- преглед информација о подацима размењеним с Народном банком Србије.

### Техничке претпоставке

Сваки корисник који је регистрован за достављање података преко апликације Центар за размену података треба да поседује:

- приступ интернету,
- инсталиран одговарајући веб-претраживач,
- квалификовани дигитални сертификат, и
- апликацију уз помоћ које се врши дигитално потписивање докумената (важи само за кориснике који имају потребу за слањем електронски потписаних PDF фајлова).

### Приступ систему

Приступ систему Центар за размену података могу остварити само лица кoja имajу зaкoнoм или прoписoм прописану oбaвeзу дoстaвљaњa пoдaтaкa или дoкумeнaтa Народној банкци Србије.

Процедура одобравања приступа систему зависи од типа корисника и од природе пословних односа које он успоставља са Народном банком Србије.

Након што надлежне службе Народне банке Србије одобре кориснику чланство у систему, њему ће бити послата електронска пошта у којој ће бити наведени параметри за приступ систему и основна упутства потребана за његово коришћење.

Након успешно извршеног логовања на систем, корисник ће бити у могућности да са Народном банком Србије размењује оне податке који су му одобрени од стране надлежних служби.

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности
# Knowledge base: nbs.rs

_Generated by kb_builder.py from public pages; only facts from the website._  
_KB language: sr — --lang_

## Contact details

- **Email:** arhiv@nbs.rs, biblio@nbs.rs
- **Phone:** +381 11 3027-298, +381 11 3028-798, +381113337850, 0000-0003-4001-3159, 011 333-7850, 0800 111 110

## Contents

- Народна банка Србије
- Положај, овлашћења и организација Народне банке Србије (+6)

## Народна банка Србије

Source: https://nbs.rs/sr_RS/indeks/

### Курс динара

(-) депрецијација – слабљење динара у %

(+) апрецијација – јачање динара у %

| званични за 29.10.2026. |  |  |  |  |
|---|---|---|---|---|
| EUR/RSD | д-д | м-м | г-г | опг |
| 117,5235 | 0,0 | 0,0 | -0,2 | -0,2 |
| индикативни на 28.10.2026. |  |  |  |  |
| USD/RSD | д-д | м-м | г-г | опг |
| 105,5348 | 0,1 | -2,0 | -4,5 | -5,3 |

### 4,1%

- Циљана инфлација: 3±1,5%
- Извештај о инфлацији

| Датум: 28.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Преглед дешавања на светском финансијском тржишту Датум: 28.10.2026. Извор: Сектор за монетарне и девизне операције |
| Датум: 27.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 27.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 27.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 26.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Преглед дешавања на светском финансијском тржишту Датум: 21.10.2026. Извор: Сектор за монетарне и девизне операције |
| Датум: 19.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 17.10.2026. Извор: Кабинет гувернерa |
| Датум: 16.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 16.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
| Датум: 16.10.2026. Извор: Сектор за платни систем |

| Наредна седница Извршног одбора Народне банке Србије Датум: 12.11.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Статистички билтен Датум: 30.10.2026. Извор: НБС |

### Циљана и остварена инфлација

| Датум: 28.10.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |
|---|
| Туризам и услуге Датум: 23.10.2026. Извор: Сектор заекономска истраживања и статистику |
| Подаци из области монетарне статистике Датум: 22.10.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |
| Саопштење о платнобилансним кретањима за август 2026. године Датум: 16.10.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |

| Датум: 14.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Извештај о динаризацији финансијског система Србије - друго тромесечје 2026. године Датум: 09.10.2026. Извор: Народна банка Србије |
| Статистички билтен - август 2026. године Датум: 30.09.2026. Извор: Народна банка Србије |
| Сектор добровољних пензијских фондова у Србији – извештај за друго тромесечје 2026. године Датум: 24.09.2026. Извор: Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања |

### Одабрани линкови

- Мењачки послови Мењачки послови су послови куповине од физичких лица и продаје тим лицима ефективног страног новца и чекова који гласе на страну валуту, у складу с прописима.
- Набавке Јавне набавке, Набавке на које се Закон о јавним набавкама не примењује, Захтев за издавање потврде о правним лицима и предузетницима за потребе учествовања у поступцима јавних набавки...
- Информатор о раду НБС
- Корисни линкови
- Огласна табла ЈАВНО ДОСТАВЉАЊЕ | Члан 78. Закона о општем управном поступку

| Датум: 28.10.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |
|---|
| Туризам и услуге Датум: 23.10.2026. Извор: Сектор заекономска истраживања и статистику |
| Подаци из области монетарне статистике Датум: 22.10.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |
| Саопштење о платнобилансним кретањима за август 2026. године Датум: 16.10.2026. Извор: Сектор за економска истраживања и статистику |

| Датум: 14.10.2026. Извор: Кабинет гувернера |
|---|
| Извештај о динаризацији финансијског система Србије - друго тромесечје 2026. године Датум: 09.10.2026. Извор: Народна банка Србије |
| Статистички билтен - август 2026. године Датум: 30.09.2026. Извор: Народна банка Србије |
| Сектор добровољних пензијских фондова у Србији – извештај за друго тромесечје 2026. године Датум: 24.09.2026. Извор: Сектор за надзор над обављањем делатности осигурања |

### Одабрани линкови

- Мењачки послови Мењачки послови су послови куповине од физичких лица и продаје тим лицима ефективног страног новца и чекова који гласе на страну валуту, у складу с прописима.
- Набавке Јавне набавке, Набавке на које се Закон о јавним набавкама не примењује, Захтев за издавање потврде о правним лицима и предузетницима за потребе учествовања у поступцима јавних набавки...
- Информатор о раду НБС
- Корисни линкови
- Огласна табла ЈАВНО ДОСТАВЉАЊЕ | Члан 78. Закона о општем управном поступку

### Инстант плаћања

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Положај, овлашћења и организација Народне банке Србије

Source: https://nbs.rs/sr_RS/o_nbs/polozaj/

### Положај, овлашћења и организација Народне банке Србије

Положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије, као и однос Народне банке Србије према органима Републике Србије и међународним организацијама и институцијама, уређени су Уставом Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/2006) и Законом о Народној банци Србије („Службени гласник РС”, бр. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – др.закон, 44/2010, 76/2012, 106/2012 и 14/2015 – одлука УС и 44/2018).

Народна банка Србије је самостална и независна у обављању функција утврђених Законом о Народној банци Србије и другим законима, а за свој рад је одговорна Народној скупштини Републике Србије.

Основни циљ Народне банке Србије је постизање и очување ценовне стабилности. Поред тога, не доводећи у питање остваривање свог основног циља, Народна банка Србије доприноси очувању и јачању стабилности финансијског система.

### Органи Народне банке Србије

Органи Народне банке Србије су Извршни одбор, гувернер и Савет гувернера.

Извршни одбор чине гувернер и вицегувернери Народне банке Србије.

Извршни одбор, поред осталог, утврђује монетарну и девизну политику, као и активности ради очувања и јачања стабилности финансијског система, а посебно утврђује:

Поред наведеног, Извршни одбор доноси прописе Народне банке Србије у области контролне и надзорне функције, у складу са законима којима се уређује обављање тих функција.

Извршни одбор решењем одлучује:

Извршни одбор доноси и прописе и друге опште и појединачне акте у области реструктурирања банака у складу са законом којим се уређују банке.

Извршни одбор доноси одлуке на седницама, већином гласова свих чланова. У случају изједначеног броја гласова, одлучује глас гувернера.

Народном банком Србије руководи гувернер, који заступа и представља Народну банку Србије.

Гувернер руководи пословањем Народне банке Србије и организује њен рад; спроводи одлуке Извршног одбора и Савета; доноси прописе, опште и појединачне акте из надлежности Народне банке Србије који законом нису стављени у надлежност Извршног одбора и Савета; предлаже прописе, опште и појединачне акте које доносе Извршни одбор и Савет, ако Законом није друкчије уређено; уређује унутрашњу организацију Народне банке Србије и систематизацију радних места у Народној банци Србије, као и радне односе запослених у Народној банци Србије; именује и разрешава запослене који руководе организационим јединицама у Народној банци Србије и обавља друге послове утврђене Законом о Народној банци Србије и другим законима на начин који није у супротности с основним циљевима.

Савет гувернера чине пет чланова, укључујући и председника, које бира Народна скупштина на предлог одбора Народне скупштине надлежног за послове финансија. Чланови Савета бирају се на пет година, с правом поновног избора.

По потреби, а најмање два пута годишње, Савет Народној скупштини подноси извештај о свом раду.

Савет доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова.

Послови Народне банке Србије утврђени законом и другим прописом обављају се у основним организационим јединицама, Заводу за израду новчаница и кованог новца – Топчидер и филијалама Народне банке Србије.

- програм монетарне политике Народне банке Србије;
- начин утврђивања каматних стопа Народне банке Србије и начин обрачуна, наплате и плаћања камате на пласмане и друга потраживања Народне банке Србије, као и на средства на која Народна банка Србије плаћа камату;
- услове и начин издавања хартија од вредности Народне банке Србије;
- услове под којима и начин на који Народна банка Србије спроводи операције на отвореном тржишту и обавља дисконтне послове;
- политику одобравања краткорочних кредита;
- политику курса динара;
- основице за обрачунавање обавезне резерве и стопе обавезне резерве, као и начин, услове и рокове издвајања и коришћења средстава обавезне резерве банака;
- политику управљања девизним резервама, као и смернице за управљање тим резервама;
- друге инструменте и мере монетарне и девизне политике;
- мере за одржавање ликвидности банака;
- мере и активности, у оквиру надлежности Народне банке Србије, ради очувања и јачања стабилности финансијског система.
- Извршни одбор утврђује референтну каматну стопу и друге каматне стопе које Народна банка Србије примењује у спровођењу монетарне политике.

- о давању и одузимању дозвола за рад банкама;
- о давању и одузимању друштвима за осигурање дозвола за обављање делатности осигурања;
- о давању и одузимању дозвола за обављање послова финансијског лизинга;
- о давању и одузимању друштвима за управљање добровољним пензијским фондовима дозвола за рад и дозвола за управљање тим фондовима;
- о испуњености услова за покретање стечајног поступка, односно поступка ликвидације над горе наведеним финансијским институцијама;
- о давању и одузимању платним институцијама дозвола за пружање платних услуга,
- о давању и одузимању институцијама електронског новца дозвола за издавање овог новца.

- доноси Статут Народне банке Србије, на предлог Извршног одбора;
- утврђује режим курса динара, на предлог Извршног одбора, уз сагласност Владе;
- доноси стратегију управљања девизним резервама на предлог Извршног одбора;
- одлучује о чланству у међународној финансијској организацији и институцији;
- доноси финансијски план Народне банке Србије;
- усваја годишње финансијске извештаје Народне банке Србије;
- бира руководиоца у Народној банци Србије за послове интерне ревизије;
- бира спољног ревизора;
- разматра извештај спољног ревизора и прати примену његових препорука у Народној банци Србије;
- врши надзор над системом финансијског извештавања, управљања ризицима и унутрашњих контрола у Народној банци Србије;
- оцењује да ли су рачуноводствене политике и процедуре које су усвојене у Народној банци Србије одговарајуће;
- усваја годишњи план о обављању интерне ревизије у Народној банци Србије и периодично разматра извештаје о обављеној интерној ревизији;
- врши надзор над обављањем интерне ревизије и обављањем усклађености пословања у Народној банци Србије;
- доноси стратегију развоја Народне банке Србије, коју предлаже Извршни одбор, и прати њено спровођење.

- Закон о Народној банци Србије
- Статут НБС
- Информатор о раду НБС
- Правилник о пословном понашању запослених у Народној банци Србије

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Руководство

Source: https://nbs.rs/sr_RS/o_nbs/rukovodstvo/

### Гувернер Јоргованка Табаковић

Јоргованка Табаковић рођена је 21. марта 1960. године у Вучитрну. Гимназију је завршила 1977. године. Исте године уписала је Економски факултет у Приштини, на којем је, због високог просека оцена оствареног током прве две године студија, користећи право скраћеног студирања, 14. маја 1981. године дипломирала као студент генерације. Од 1981. године до 1989. године радила је као професор економских предмета у Средњој економској школи у Приштини. Наредне две године обављала је послове финансијског директора у трговинској кући „Грмија“.

Почетком 1992. године прелази у Приштинску банку а.д. у систему Београдске банке на место заменика директора и на пословима у банкарству остаје до 1999. године. Исте године засновала је радни однос у Предузећу за телекомуникације „Телеком Србија“ а.д., у којем је била до тренутка ступања на функцију гувернера. Од марта 2005. до априла 2010. године обављала је функцију директора Сектора за логистику, а затим је радила као стручњак за економске послове.

Магистрирала је 1999. године на тему „Реформа банкарског система Југославије“ на Економском факултету у Приштини, а 2008. године поднела је пријаву докторске дисертације под називом „Инструменти централне банке – домети и ограничења на примеру Републике Србије”. Докторску дисертацију одбранила је маја 2011. године.

Бирана је за народног посланика у шест сазива Народне скупштине Републике Србије – три пута од 1993. до 2000. године и још три пута од 2007. до 2012. године. У два мандата је била председник Одбора за финансије Народне скупштине Републике Србије. Од марта 1998. године до октобра 2000. године обављала је функцију министра за економску и власничку трансформацију у Влади Републике Србије.

У 2018. години објављена је њена књига „Монетарна политика – нема коначних победа“, у 2020. години књига „Моји одговори – прилог историји банкарства Србије у 21. веку“, а у 2021. години „Тачка преокрета – у равнотежи је кључ успеха“. Током 2006. и 2007. године била је ангажована као предавач на Факултету за менаџмент у Новом Саду.

Због доприноса расту и стабилизацији српске економије, угледни месечник The Banker, британски магазин у власништву Financial Times-а, с готово стогодишњом традицијом, прогласио је гувернера Јоргованку Табаковић за најбољег гувернера на светском нивоу и за најбољег европског гувернера за 2020. годину.

Од августа 2012. године обавља функцију гувернера Народне банке Србије. Народна скупштина Републике Србије, на предлог Александра Вучића, председника Републике, у јуну 2018. године изабрала ју је на место гувернера у другом шестогодишњем мандату од августа 2018, а у јулу 2024. године у трећем шестогодишњем мандату од августа 2024.

Удовица је, мајка троје деце: Иване, Милене и Николе.

### Вицегувернер Жељко Јовић

Жељко Јовић је рођен 29. септембра 1979. године у Шапцу.

Дипломирао је 2003. године на Економском факултету у Београду, на смеру Финансије, банкарство и осигурање. Магистарске студије, смер Финансијски и банкарски менаџмент, завршио је 2010. године одбраном тезе „Примена интерног приступа при управљању кредитним ризиком у банкарском сектору Републике Србије”. Докторирао је 2017. године на тему „Анализа детерминанти кредитног ризика у условима изражене информационе асиметрије”.

Од 2004. године био је запослен у пословним банкама, обављајући послове у вези са управљањем ризицима, почев од аналитичара ризика до директора сектора за управљање ризицима. Од јула 2012. године запослен је у Народној банци Србије, на позицији заменика генералног директора Сектора за контролу пословања банака, а од новембра 2012. године био је на позицији генералног директора Сектора. Био је директор Управе за надзор над финансијским институцијама од марта до јуна 2018. године, када је Управа законски укинута, а он изабран за вицегувернера.

Одлуком Владе Србије од 10. октобра 2012. године именован је за члана Управног одбора Агенције за осигурање депозита на предлог Народне банке Србије. Након измене Закона о Агенцији за осигурање депозита, 2015. године поново је изабран у Управни одбор Агенције и наведену дужност обављао је до избора за директора Управе.

Био је стални члан Одбора за јавни надзор над обављањем ревизије, у складу са Законом о ревизији од његовог конституисања. Од јануара 2015. до марта 2018. године обављао је функцију председника Одбора за јавни надзор.

Члан је Комитета за финансијску стабилност Републике Србије од његовог конституисања 2013. године. До доласка у Народну банку Србије, био је сарадник Одбора за кредитни ризик при Удружењу банака Србије. Члан је међународног удружења менаџера ризика ( Professional Risk Managers’ International Association ).

Објавио је једанаест радова у часописима и тематским зборницима у вези са управљањем кредитним ризиком, финансијском кризом и могућим одговорима реалне економије у условима кризе.

За вицегувернера Народне банке Србије изабран је, на предлог гувернера, одлуком Народне скупштине Републике Србије у јуну 2018. године, на период од шест година, а у јулу 2024. године поново је изабран у новом шестогодишњем мандату.

Живи у Београду. Отац је двоје деце.

### Вицегувернер Ана Ивковић

Ана Ивковић је рођена 26. маја 1974. године у Ужицу.

Дипломирала је 1998. године на Економском факултету у Београду, на смеру Финансије, банкарство и осигурање. Магистарске студије завршила је на смеру Mонетарни, банкарски и финансијски менаџмент одбраном тезе „Оперативно спровођење мера монетарне политике”. Докторирала је 2016. године на тему „Утицај централне банке на функционисање и развој тржишта новца”.

У периоду од 1999. године до 2001. године радила је у Београдској банци а. д., у Сектору за истраживање и развој. Од 2002. године ради у Народној банци Србије на различитим позицијама, од саветника у Сектору за девизне послове, генералног директора Сектора за финансијску стабилност до генералног директора Директората за економска истраживања и статистику, након чега је у септембру 2018. изабрана за вицегувернера. Током седамнаест година рада у Народној банци Србије била је посвећена развоју извештаја и аналитичке апаратуре. Учествовала је у оцени ефеката предузетих мера, бавила се макроекономским и монетарним анализама и пројекцијама. Пратила је и извештавала о међународној пракси у различитим доменима. Учествовала је у изради, размени и представљању стратешких докумената у процесу придруживања Србије Европској унији.

Објавила је више стручних радова о тржишту новца у Србији и свету и приливу страног капитала.

Функцију вицегувернера Народне банке Србије обавља од септембра 2018. године. Одлуком Народне скупштине Републике Србије у септембру 2021. године изабрана је, на предлог гувернера, за вицегувернера Народне банке Србије у новом шестогодишњем мандату.

Живи у Београду. Удовица је и мајка је двоје деце.

### Вицегувернер Драгана Станић

Драгана Станић је рођена 19. марта 1975. године у Котору.

Дипломирала је 1997. године на Економском факултету у Београду, на смеру Финансије, банкарство и осигурање. Магистарске студије завршила је 2009. године на истом факултету, одбраном тезе „Информационо-технолошки аспект управљања ризицима у платном систему”.

Професионални ангажман у Народној банци Србије започела је 1998. године, у тадашњем Сектору за монетарни систем и политику, да би 2003. године своје радно ангажовање наставила у Сектору за платни систем. У Народној банци Србије обављала је послове на свим нивоима, од приправника до генералног директора сектора. За генералног директора Сектора за платни систем именована је 2015. године и до избора за вицегувернера у септембру 2018. године била је на тој позицији.

Учествовала је у свеобухватној реформи платног промета у нашој земљи. У име Народне банке Србије, члан је радних тела образованих ради унапређења прописа и пословног амбијента у нашој земљи, као што су укидање обавезне употребе печата и издавања папирне фактуре, унапређење електронског пословања, електронске трговине, електронске управе и друго.

Функцију вицегувернера Народне банке Србије обавља од септембра 2018. године. Одлуком Народне скупштине Републике Србије у децембру 2022. године изабрана је, на предлог гувернера, за вицегувернера Народне банке Србије у новом шестогодишњем мандату.

Живи у Београду. Удата је и мајка је једног детета.

### Вицегувернер Никола Драгашевић

Никола Драгашевић је рођен 16. јула 1987. године у Крагујевцу.

Дипломирао је 2010. године на Економском факултету у Београду, на смеру Финансије, банкарство и осигурање, као један од најбољих студената своје генерације. Мастер-студије на енглеском језику завршио је 2012. године на истом факултету, на међународном мастер-програму из квантитативних финансија (IMQF)), одбраном мастер-рада на тему „Општи валутни фактори као детерминанта девизног курса српског динара” (Common Currency Factors as a Determinant of Serbian Dinar Exchange Rate).

У Народној банци Србије, у којој је од почетка своје професионалне каријере 2010. године, обављао је послове на свим нивоима. Каријеру је започео у Одељењу за девизно тржиште, где је од маја 2014. до јула 2017. године обављао функцију директора Одељења. Од јула 2017. до октобра 2018. године налазио се на позицији генералног директора Сектора за монетарне операције. Од октобра 2018. године био је на позицији генералног директора Сектора за монетарне и девизне операције.

У име Народне банке Србије, члан је радне групе образоване ради унапређења развоја тржишта капитала.

За вицегувернера Народне банке Србије изабран је, на предлог гувернера, одлуком Народне скупштине Републике Србије у децембру 2022. године, на период од шест година.

Живи у Београду. Ожењен је и отац двоје деце.

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Савет гувернера

Source: https://nbs.rs/sr_RS/o_nbs/savet-guvernera/

### Др Иван Николић, председник Савета гувернера

Четврти мандат – од 19. 3. 2025.

Трећи мандат, пет година – од 14. 2. 2019. до 14. 2. 2024.

Други мандат, пет година – од 16. 12. 2013. до 16. 12. 2018.

Први мандат, једна година – од 13. 11. 2012. до 13. 11. 2013.

Иван Николић је рођен 13. 6. 1975. године у Београду, где са одличним успехом завршава основну и средњу школу. На Економском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 2001. године, на смеру Општа економија. На истом факултету, 2007. године одбранио је магистарску тезу под насловом „Анализа и пројекције реалног и екстерног сектора” под менторством проф. др Биљане Јовановић Гавриловић и стекао титулу магистра економских наука. Докторску дисертацију под насловом „Ефекти приватизације на перформансе индустријских предузећа у Србији” одбранио је 16. јануара 2014. године, такође на Економском факултету Универзитета у Београду, и тако стекао услове за стицање научног степена доктор економских наука.

Од марта 2024. запослен је у Институту друштвених наука, у звању вишег научног сарадника и управља Центром за економска истраживања.

Радну каријеру започиње 2002, као истраживач приправник у Институту економских наука у Београду.

У периоду март 2004 – март 2024. ради у Економском институту а.д. – Центру за макроекономска истраживања, најпре као истраживач сарадник, а од 8. августа 2014. као директор за научноистраживачки развој, тиме и као члан Одбора директора, односно председник Научног већа Економског института а.д. Београд.

Од 2003. стални је коаутор, а од 2017. и уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови и коњунктурни барометар – МАТ”, јединствене месечне публикације из области макроекономских истраживања који анализира текуће економске трендове, ефекте мера макроекономске политике и даје краткорочне пројекције кључних економских агрегата и индикатора. МАТ има изузетан утицај не само на креаторе домаће економске политике већ и на најширу јавност.

Током 2001. завршава курс Института ММФ-а под називом „Финансијско програмирање и политика”, те борави на стручном усавршавању у САД ( U.S. Financial System – International Visitor Leadership Program , 2006) и у Kини ( Seminar on Economic Recovery and Development for Developing Countries in Post-economic-crisis Era , у организацији Academy of Macroeconomic Research , 2011. и Seminar on Infrastructure Planning for Eurasia Countries – AMR , 2015. године).

У току школске 2006/2007. изводио је наставу на Факултету за банкарство, осигурање и финансије на предмету Јавне финансије, а 2014. предавања на Београдској отвореној школи у оквиру модула Економска и социјална политика.

Од школске 2022/2023. ангажован је као предавач на курсу Основи уставног, политичког и економског уређења Републике Србије на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије, на тему „Основне карактеристике економског уређења Републике Србије”. Курс припада Основном програму дипломатске обуке који похађају приправници дипломатско-конзуларне струке и државни службеници запослени у Министарству спољних послова.

Током рада у научноистраживачкој делатности стекао је богато искуство у дефинисању и руковођењу пројектима. Учествовао је у изради преко 70 пројеката, од којих су многи рађени за потребе Владе Републике Србије и имају стратешки национални и регионални значај. Неки од њих су: „Акциони план за спровођење Стратегије индустријске политике Републике Србије 2021–2030” (Министарство привреде), „Праћење ефеката спровођења наменских трансфера у социјалној заштити” (Републички секретаријат за јавне политике ПЕРФОРМ, 2018), „Посткризни модел економског раста и развоја Србије 2011–2020” ( USAID , 2010), „Стратегија развоја Републике Српске” (ЕИ Бањалука, 2010), „Економски положај индустријских грана и пројекције раста за период 2011–2020 у Републици Србији” (Министарство привреде и ЕИ), „Израда система раног упозорења на могућност избијања валутне и финансијске кризе у Србији” (НБС, 2008), „Могући начини реструктурирања индустрије Србије” ( UNCTAD , 2007), „Национална стратегија привредног развоја 2006–2012” (Економски институт, 2006), „Национална стратегија Србије за приступање СЦГ Европској унији” (Економски институт, 2005), „Аналитичко-информативне подлоге за преговоре СЦГ са ЕФТА” (Министарство за економске односе са иностранством, 2004), „Конкурентност привреде Србије” (Институт Џеферсон и НБС, 2003), и тако даље.

Од 27. 6. 2024. у ИДН руководи пројектом Светске банке SAIGE „Пројекција индустријске производње на бази композитног индекса индустријског раног упозоравања”.

Од 18. 10. 2021, као представник Републике Србије, учествује у раду Комитета за управљање COST акцијом CA20112 – PlatfoRm of policy Evaluation community for improved EU policies and Better ACKnowledgement .

Иван Николић је у досадашњој каријери објавио више од 70 библиографских јединица, од чега четири самосталне монографије од националног значаја. Активно се служи енглеским језиком.

Спектар интересовања му је широк и обухвата кључна питања економске политике, развоја и привредног система Србије, макроекономско окружење и међународну економију.

Ожењен је и отац двоје деце.

### Проф. др Небојша Савић, члан Савета гувернера

Трећи мандат – од 19. 3. 2025.

Други мандат, пет година – од 22. 3. 2018. до 22. 3. 2023.

Први мандат, пет година – од 13. 11. 2012. до 13. 11. 2017.

Небојша Савић рођен је 1951. у Београду. Гимназију је завршио у Београду. На Економском факултету у Београду дипломирао је (1974), магистрирао (1976) и докторирао (1981). Као редовни професор запослен је на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) у Београду од 2003. На овом факултету обављао је функцију декана (2003–2009). Од 2007. до 2024. године био је придружени професор микроекономије на Институту за стратегију и конкурентност Харвардске пословне школе Универзитета Харвард.

Обавио је специјализације у Националном заводу за економска истраживања ( NBER ) и Харвардској пословној школи Харвардског универзитета, САД.

Има вишедеценијско искуство у областима управљања економским политикама, макроекономским и стабилизационим политикама, транзиције у тржишну привреду, структурног прилагођавања, преструктурирања предузећа и изградње институција тржишне привреде.

Проф. Савић је био члан Управног одбора Алфа банке Србија (2006–2012), члан и председник Управног одбора Комерцијалне банке (2003–2005) и члан и председник Надзорног одбора Комерцијалне банке (1998–2003).

Био је директор економских истраживања у Економском институту у Београду и главни уредник „Конјунктурног барометра”. Као члан експертског тима који је водио гувернер др Драгослав Аврамовић, учествовао је у монетарној реформи и увођењу новог динара (1993–1995).

Од 2008. до 2012. године био је члан Националног савета за конкурентност Владе Србије.

Објавио је већи број књига и преко педесет радова у домаћим и страним публикацијама. Био је председник Савеза економиста Југославије, а сада је члан Председништва Савеза економиста Србије. Учествовао је на светским конгресима економиста.

### Др Ана Јовановић, члан Савета гувернера

Први мандат – од 19. 3. 2025.

Aна Јовановић је рођена 1961. године у Нишу, где је завршила основну школу и гимназију. На Правном факултету у Нишу је дипломирала (1984) и магистрирала (2001) на смеру Финансије и финансијско право. Докторирала је на Факултету за пословне студије у Београду (2006), одбраном докторске тезе из области јавних финансија.

Професионална каријера обухвата различите позиције, претежно у области финансија, банкарства и тржишта капитала. Радила је у Инвестбанци а.д. Београд (1985–1994) и адвокатури (1994–2001). У наставничким звањима радила је на универзитетима Мегатренд и Унион Никола Тесла, на предметима Монетарне и јавне финансије, Финансијска тржишта и Финансијски менаџмент. Током 2013. године радила је као научни сарадник за област економије на Институту „Јован Цвијић” САНУ. Почев од децембра 2013. године, запослена је на радном месту директора у Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности а.д. Београд.

Током професионалне каријере положила је више стручних испита, похађала и завршила различите курсеве и специјализације, од којих су најзначајнији: банкарски испит (Удружење банкарских организација, 1987), правосудни испит (Републички секретаријат за правосуђе и управу, 1988), иновациони курс „Банкарско пословање” (Економски факултету у Нишу, 1990), међународна банкарска специјализација у Барклејс банци у Лондону и Англо-југослав банци у Лондону (1991).

У својству финансијског експерта и вишег консултанта била је ангажована на међународним пројектима Програма Уједињених нација за развој ( UNDP ), превасходно на регулаторној реформи и усаглашавању домаћег законодавства са правом Европске уније: „Подршка Министарству финансија РС” (2006–2008), „Развој система бесплатне правне помоћу у РС” (Министарство правде, 2009), „Радни оквир за координацију политика финансијског сектора” (Министарство финансија, 2010). Учествовала је на пројектима Министарства науке.

Аутор је бројних научних радова из области финансија, објављених у референтним иностраним и домаћим часописима, као и монографије из области јавних финансија.

### Бошко Видаковић, члан Савета гувернера

Бошко Видаковић je рођен 1976. године у Београду. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Дипломирани је правник. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду.

Запослен je у Комори овлашћених ревизора од њеног оснивања, a послове генералног секретара Коморе овлашћених ревизора обавља од 2009. године до данас. У оквиру датих овлашћења руководи Комором овлашћених ревизора, представља је и заступа. Учествује у спровођењу програма испита за стицање звања овлашћени ревизор и њиховој организацији, као и спровођењу програма континуираног професионалног усавршавања лиценцираних овлашћених ревизора. Представља Комору овлашћених ревизора на седницама Националне комисије за рачуноводство.

Од 2020. године члан је Одбора за јавни надзор ревизије, тела које пружа стручну помоћ у раду Комисије за хартије од вредности ради спровођења одредаба Закона о ревизији, посебно у области надзора над друштвима за ревизију и овлашћеним ревизорима.

Поред тога, располаже значајним знањем и искуством у вези с пословањем у финансијском сектору, а обављао је у својој ранијој каријери и послове у надзорним телима домаћих финансијских институција.

Учествовао је у многобројним домаћим и међународним пројектима ради унапређења и развоја ревизорске професије у Републици Србији. Посебно је значајно учешће у програму REPARIS Центра за реформу финансијског извештавања, који је допринео унапређењу ревизорске и рачуноводствене професије у Републици Србији. Активно је учествовао у унапређењу ефективности система за спречавање прања новца, финансирања тероризма и финансирања оружја за масовно уништење.

### Проф. др Никола Градојевић, члан Савета гувернера

Др Никола Градојевић је рођен 5. 6. 1970. у Новом Саду, где је завршио Основну школу „Ђорђе Натошевић” и Гимназију „Јован Јовановић Змај”. Звање дипломираног инжењера и мастер електротехнике стекао је на Факултету техничких наука у Новом Саду 1996. године, магистеријум из економије на Универзитету у Есексу и Централноевропском универзитету 1998. године, а докторат из финансијске економије на Универзитету Британска Колумбија у Ванкуверу 2003. године.

Током своје академске каријере, која траје више од 20 година, радио је као професор у области пословних финансија на многобројним универзитетима широм света: у Канади ( University of Guelph , 2015, данас), у Француској ( IESEG School of Management , од 2012), у Енглеској ( University of Essex , 2014–2019) и у Италији ( University of Bologna , гостујући професор, од 2013), као и у Канадској централној банци (2000) и Америчкој централној банци (2007). Поред поменутог, др Градојевић је тренутно ангажован и као виши сарадник на Центру за економске анализе у Риминију, у Италији ( Rimini Center for Economic Analysis ), као саветник на Истраживачко-развојном институту за вештачку интелигенцију Србије и при Центру за унапређивање одговорне и етичке вештачке интелигенције ( Centre for Advancing Responsible and Ethical Artificial Intelligence – CARE-AI ) у Канади. Такође, редовни је професор у области пословних финансија на Факултету за економију и инжењерски менаџмент (ФИМЕК) и на Факултету техничких наука (ФТН) у Новом Саду.

Др Градојевић је аутор великог броја научних радова из области инвестиционог менаџмента, вештачке интелигенције, међународних финансија, процене хартија од вредности, управљања финансијским ризицима и примене инжењерских метода у финансијама и економији. Његов први проналазак је регистрован као међународни патент – Систем и метод за валидацију модела вештачке интелигенције и машинског учења (са Дејвидом Ван Брувеном и Стјуартом Мејденом), објављен 30. марта 2023. под међународним бројем публикације ВО/2023/044555А1. Други патент, „Систем и метода за управљање ризиком модела заснованог на фази логици” (с Дејвидом Ван Брувеном), објављен је 26. октобра 2023. под међународним бројем публикације ВО/2023/201441А1. Поред активног проналазачког рада, др Градојевић је и помоћни уредник за научни часопис Canadian Journal of Administrative Sciences за област финансија.

ORCID број истраживача др Градојевића је: 0000-0003-4001-3159.

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Пословање

Source: https://nbs.rs/sr_RS/o_nbs/poslovanje/

### Пословање

Законом о рачуноводству („Службени гласник РС”, бр. 73/2019 и 44/2021 – др. закон) члан 2. став 1. алинеја 1) и Законом о Народној банци Србије („Службени гласник РС”, бр. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – др. закон, 44/2010, 76/2012, 106/2012, 14/2015, 40/2015 – одлука УС и 44/2018) члан 5. став 1. прописано је да се Народна банка Србије сматра правним лицем.

Народна банка Србије, као правно лице, саставља редовне годишње финансијске извештаје. Ови извештаји пружају истинит и поштен преглед финансијског положаја и успешности пословања и састављају се за пословну годину која је једнака календарској години. Такође, редовни годишњи финансијски извештаји Народне банке Србије сачињавају се у складу са законима којимa се уређују рачуноводство и ревизија и Међународним рачуноводственим стандардима, односно Међународним стандардима финансијског извештавања.

У складу са чланом 29. став 5. Закона о рачуноводству редовни годишњи финансијски извештаји обухватају:

Послови Народне банке Србије обављају се у основним организационим јединицама Народне банке Србије, Заводу за израду новчаница и кованог новца – Топчидер и филијалама Народне банке Србије у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Ужицу.

Чланом 14. Закона о рачуноводству прописано је да правна лица пословне промене књиже на рачунима прописаним контним оквиром. Одлуку о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за Народну банку Србије прописује Народна банка Србије, односно доноси гувернер Народне банке Србије. Такође, чланом 30. став 3. Закона о рачуноводству прописано је да Народна банка Србије прописује садржај и форму образаца финансијских извештаја за потребе јединственог информисања и статистичке обраде за Народну банку Србије. Одлуку о садржају и форми образаца финансијских извештаја за Народну банку Србије доноси гувернер Народне банке Србије.

Обавеза ревизије годишњих финансијских извештаја Народне банке Србије прописана је чланом 26. став 1. Закона о ревизији („Службени гласник РС”, бр.73/2019), чланом 81. Закона о Народној банци Србије и чланом 28. Закона о рачуноводству. Годишњe финансијскe извештајe, са извештајем овлашћеног ревизора, Савет доставља, ради информисања, Народној скупштини Републике Србије до 30. јуна наредне године у складу са чланом 79. став 2. Закона о Народној банци Србије. Такође, годишње финансијске извештаје Народна банка Србије објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” у року од месец дана од дана њиховог достављања Народној скупштини.

Годишње финансијске извештаје са извештајем овлашћеног ревизора Народна банка Србије објављује на својој интернет презентацији на српском језику и превод на енглески језик.

- Биланс стања
- Биланс успеха
- Извештај о осталом резултату
- Извештај о променама на капиталу
- Извештај о токовима готовине
- Напомене уз финансијске извештаје

### Прописи

- Закон о Народној банци Србије
- Прописи из области рачуноводства

### Финансијски извештаји са извештајем овлашћеног ревизора

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Друштвена одговорност

Source: https://nbs.rs/sr_RS/o_nbs/drustvena-odgovornost/

### Друштвена одговорност

Друштвена одговорност подразумева вођење бриге о утицају сопственог пословања на заједницу и њене ресурсе. Један од кључних ресурса за институцију каква је Народна банка Србије јесте поверење грађана. Оно се гради континуираним и отвореним дијалогом између заинтересованих страна и искреном посвећеношћу разумевању проблема и потреба најшире заједнице. Својим бројним активностима на различитим пољима друштвеног живота, Народна банка Србије настоји да тај дијалог проширује и унапређује.

### Заштита и едукација корисника финансијских услуга

Увођењем функције заштите корисника финансијских услуга 2007. године, Народна банка Србије имала је циљ да унапреди активности на јачању фер односа финансијских институција према корисницима финансијских услуга и неговање добре пословне праксе, као и да, у оквиру својих овлашћења, обезбеди заштиту њихових права и интереса. Да би се реализовао тај циљ, основне активности Сектора за заштиту корисника финансијских услуга усмерене су на информисање о финансијским производима и услугама и пружање одговора корисницима путем Информативног центра (бесплатним позивом на број 0800 111 110), као и на разматрање приговора корисника финансијских услуга и спровођење поступка посредовања (медијације) ради покушаја мирног решења спорног односа. Поред тога, Сектор за заштиту корисника финансијских услуга едукује и информише јавност у вези с различитим финансијским производима и услугама, сличностима и разликама међу њима. Сходно томе, основан је сајт твојновац.нбс.рс намењен грађанима, тј. онима који желе да сазнају нешто више о финансијским производима, њиховом концепту и ризицима које ти производи носе. Да би информације биле доступније грађанима широм Србије, Народна банка Србије је отворила канцеларије за финансијску едукацију грађана у својим филијалама у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Ужицу. Штампањем и дистрибуцијом едукативних брошура и лифлета, као и јавним медијским наступима, Народна банка Србије информише јавност не само о финансијским производима и услугама већ и о другим активностима из своје надлежности.

Организовањем и одржавањем трибина у местима и градовима широм Србије Народна банка Србије доприноси остваривању непосредне комуникације са свим заинтересованим грађанима и на тај начин унапређује информисање јавности.

### Активности у области културе и образовања

Као национална институција и активан партнер у едукацији најшире јавности, Народна банка Србије је омогућила да се и домаћа и инострана јавност упозна са специфичним аспектом наше културне баштине, који чине новац али и поруке које он емитује путем својих ликовних решења, тако и само здање Банке, једно од најлепших остварења у Београду у XIX веку. Свесна своје улоге и значаја у друштву, Народна банка Србије је отворила Центар за посетиоце, који спроводи изложбене и едукативне активности с циљем да се грађани, посебно младе генерације, упознају са улогом централне банке и разним аспектима новца. Ослањајући се на традицију, али и гледајући у будућност,Центар за посетиоце, поред основних изложбених активности обогаћених интерактивним садржајима, филмовима, предавањима и дидактичким материјалом за циљане групе посетилаца, спроводи и посебне програме за ученике основних и средњих школа и студенте, који се састоје из предавања, квизова, радионица и турнира у едукативним играма.

Народна банка Србије је и активан учесник културних манифестација као што су „Међународни дан Франкофоније” „Светска недеља новца”, „Дани Београда”, „Ноћ музеја”, „Дани европске баштине” и „Светска недеља штедње”. Такође, Народна банка Србије организује манифестацију „Дан отворених врата” и уступа изложбени простор хола зграде на Славији за организацију манифестација различитог културног и друштвеног садржаја. Центар за посетиоце је добитник годишње награде Националног комитета Међународног савета музеја ( ICOM ) за пројекат године у 2007. години, с образложењем да „оснивање Центра за посетиоце и његове активности представљају јединствен музеолошки пројекат у нашој средини, који може да послужи као пример другим значајним државним институцијама”.

На првом Међународном самиту за финансијску едукацију деце и омладине, одржаном у априлу 2012. године у Амстердаму, у организацији Међународног покрета за финансијску едукацију деце и омладине, Народна банка Србије је добила признање за изванредан допринос, визионарство и иновативан приступ који примењује у области финансијске едукације младих у својој држави.

### Донације и хуманитарне активности

У области друштвене одговорности, Народна банка Србије је усмерена на промовисање и реализацију активности којима остварује позитиван утицај на радно и друштвено окружење, уз што масовније укључивање запослених.

Запослени у Народној банци Србије акценат стављају на помоћ социјално угроженим категоријама становништва и деци са инвалидитетом. Поред организовања и учествовања у хуманитарним акцијама за помоћ овим циљним групама, више пута годишње организују се и волонтерске акције у којој запослени својим радом доприносе решавању одређеног друштвеног проблема.

Током претходних година сарадња је успостављена с центрима, школама и удружењима за децу и омладину с различитим видовима инвалидитета. Та сарадња огледа се у одржавању традиционалних продајних изложби украсних и употребних предмета које су корисници тих установа израдили. Изложбе се одржавају два пута годишње, пред ускршње и новогодишње празнике, у седишту и Филијали у Новом Саду.

У сарадњи с хуманитарним организацијама, током године организују се акције прикупљања хране, школског прибора и половне гардеробе у седишту и филијалама Народне банке Србије. На тај начин развијају се и локална партнерства са организацијама из Ниша, Ужица, Крагујевца и Новог Сада. Такође, за кориснике домова за децу са инвалидитетом и децу без родитељског старања, запослени у Народној банци Србије традиционално припремају новогодишње пакетиће.

Запослени у Народној банци Србије воде рачуна и о заштити животне средине. Од априла 2008. године у седишту је започето с праксом одвајања и прикупљања папира, пет амбалаже и мешаног отпада. У току 2011. године и запослени у филијалама почели су да сортирају отпад. Такође, захваљујући различитим мерама које се примењују, свакодневно се остварује уштеда у потрошњи папира.

Додељивање донација утврђено је Одлуком о образовању комисије за разматрање захтева за доделу донација и хуманитарне помоћи и о утврђивању услова, начина и критеријума за доделу донација и хуманитарне помоћи. На основу те одлуке, новчана средства за донације и хуманитарну помоћ, односно основна средства, нематеријална улагања и инвентар који су трајно стављени ван употребе, у складу са актом о утврђивању критеријума техничке и технолошке дотрајалости средстава у Народној банци Србије, могу се одобрити, односно донирати правним лицима, јединицама локалне самоуправе, образовним и културним установама и установама социјалне и здравствене заштите, као и непрофитним организацијама, односно удружењима, хуманитарним организацијама и другим установама.

### Одговоран однос према запосленима

Полазиште свих активности Народне банке Србије јесу људи који у њој раде, па је, самим тим, одговорна политика запошљавања предуслов успешног функционисања институције у свим областима. Ради постизања веће мотивисаности, компетентности, професионалности и ефикасности својих запослених, Банка пружа различите могућности стручног усавршавања, као што су завршетак студија и преквалификација, постдипломске студије, семинари у земљи и иностранству, стицање међународно признатих цертификата, као и курсеви страних језика.

- Заштита и едукација корисника финансијских услуга
- Активности у области културе и образовања
- Глобални договор Уједињених нација

### Извештај о друштвеној одговорности Народне банке Србије

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Историјат

Source: https://nbs.rs/sr_RS/o_nbs/istorijat-NBS/

### Закон о Народној банци, поред гувернера утврђена су и два нова органа Монетарни одбор и Савет.

- Гувернери Народне банке Србије
- Зграда Народне банке Србије
- С људима и за људе – 140 година Народне банке Србије

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности

## Архив и библиотека

Source: https://nbs.rs/sr_RS/o_nbs/arhiv-i-biblioteka/

### Архив и библиотека

Архивски и библиотечки материјал Народне банке сведочи не само о делатности Народне банке од њеног оснивања, 1884. године, већ и о стручним и научним спознајама и достигнућима из области монетарне, банкарске, економске и шире друштвене историје Србије, бивше Југославије и региона од последње четвртине 19. века до данас.

Народна банка Србије поседује архивску грађу од изузетног културно-историјског значаја у континуитету од оснивања Привилеговане народне банке Краљевине Србије, 1884. године, до данашњих дана. Та документација сведок је не само историје Народне банке, као, несумњиво, изузетно важне државне установе, већ и саме државе, њеног развоја, европеизације и модернизацијских процеса кроз које је пролазила.

Библиотека Народне банке Србије, која је основана 1928. у оквиру Одељења за економска изучавања Народне банке Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чува и фондове Привилеговане народне банке Краљевине Србије, Министарства финансија Краљевине Србије, Државне инвестиционе банке и Управе фондова. У њиховом саставу су и финансијски и статистички извештаји Управе фондова, годишњи извештаји, зборници и закони Привилеговане народне банке Краљевине Србије, Народне банке Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Народне банке Краљевине Југославије.

### Библиотека

- Детаљније
- Немањина 17, 11 000 Београд
- 011 333-7850
- biblio@nbs.rs

### Архив

- Детаљније
- Краља Петра 12, 11 000 Београд
- +381 11 3027-298
- +381 11 3028-798
- 011 333-7850
- arhiv@nbs.rs

- Контакт
- Инфо-центар 0800 111 110
- Информације о сајту

- Мапа сајта
- Заштита података о личности